Нисам ја крив, него жена коју си ми дао…

 

Често се људи питају – зар да се због узимања једног плода Бог толико наљути да истера наше прародитеље из Раја? Па ако је Бог брз да опрости, зашто им није опростио онда? Шта се заправо догодило? Шта значи дијалог Бога са нашим прародитељима, шта значе питања која је Бог постављао Адаму и Еви?

А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.“ (1 Мојс. 3:12)

Преподобни Доротеј Палестински објашњава: „Јер, да се [човек] из почетка смирио, послушао Бога и сачувао заповест, он не би ни пао. И опет, и после безчинства, [Бог] му је дао прилику да се покаје и да буде помилован, али је његов врат остао усправан. Јер, [Бог] му је пришао и рекао: „Адаме, где си?“, тј. из какве си славе прешао у такав срам! И затим га је питао: „Зашто си сагрешио, зашто си преступио [заповест]“? – подстичући га да одговори: „Опрости ми“. И где је тражење опроштаја? Нигде смирења, нигде покајања, већ томе насупрот – он противречи: жена коју си удружио са мном [превари ме].

И не рече: „Жена ме моја превари“, него: жена коју си удружио са мном. Као да би хтео да каже: „То је беда коју си Ти навео на моју главу“. Тако бива, братијо моја, када се човек не држи самоукоревања – он се неће либити ни самога Бога да окриви. Затим [Бог] прилази жени и говори: „А зашто ти ниси сачувала заповест?“ Као да јој је нарочито наговештавао: „Кажи барем ти – опрости, да би се смирила душа твоја, и да би била помилована“.

Али, опет ниоткуда тражења опроштаја. Јер, и она је одговорила говорећи: змија ме превари, као да је хтела рећи: „Змија је погрешила. Шта сам ја ту крива!“ Шта ви радите, окајани? Покајте се, сазнајте свој преступ и зажалите због своје наготе. Али, ни један од њих није себе удостојио прекора, ни код једног се није нашло ни најмање смирења. И тако, ви сада јасно видите до чега је дошло наше стање. Ето у каква и колика зла нас је довело самооправдавање, ослањање на себе и држање своје воље, што су све деца богопротивне гордости, као што су чеда смиреноумља – самоукоревање, неповерење према сопственом разуму, мржња према сопственој вољи.“[1]

Дакле, не ради се о Богу Који није хтео да опрости, већ о нашим прародитељима које је непослушност толико променила да нису хтели да затраже опроштај…

[1] https://svetosavlje.org/pouke-2/7/

 

Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.

 

 

БИБЛИЈСКЕ БЕСЕДЕ - ПРИЈАВИТЕ СЕ!

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*