Многи критичари Светог Писма покушавају да пољуљају чињеницу богонадахнутости Светог Писма указивањем на неке разлике које се заиста налазе у тексту одређених књига које говоре о истом догађају. Шта је у питању? Јел то знак да смо наивни, да ‘слепо верујемо’ или је у присуству ових разлика управо доказ богонадахнутости?
Ево објашњења које даје свети Јован Златоуст: „Али, питајмо се, зашто при толико великом броју ученика пишу само двојица апостола и двојица од ученика, јер, осим Јована и Матеја Јеванђеља су написали и Павлов ученик (Лука) и Петров ученик (Марко)? Зато што они ништа нису радили из љубави према људској почасти, већ су све радили на корист других. Шта, зар један Јеванђелиста није могао да напише све? Наравно да је могао. Међутим, када пишу четворица, када то не раде у једно и исто време и у једном и истом месту, без додира и међусобног договора, а написали су тако као да је све изговорено једним устима, онда то и служи као највећи доказ истине. Али, рећи ћеш ти, догодило се супротно, јер се они често изобличавају у разликама. Међутим, то и јесте најсигурнији знак истине. У реалности, ако би до танчине били сагласни у свему – и у вези времена, и у вези места и самих речи, нико од противника не би поверовао да су они писали Јеванђеља без међусобног сусрета и договора и да је такав договор био последица њихове искрености. Сада, управо их те разлике у ситницама и ослобађају од сваке сумње и блиставо говоре у корист Јеванђелиста. Ако су у вези са местом и временом нешто и написали различито, то нимало не штети истини њихове повести што ћемо уз Божију помоћ и доказати.
Сада вас молимо да приметите да се они у главном, оном што представља темеље нашег живота и суштину проповеди уопште и нигде међусобно не разликују. У чему? У томе да је Бог постао човек, чинио чуда, био распет, погребен, васкрсао, вазнео се на небо и да ће доћи да суди; да је дао спасавајуће заповести, увео закон који се није противио старозаветном; да је Он – Син, јединородни, истинити, једне природе са Оцем и томе слично. У свему овом код Јеванђелиста налазимо потпуну сагласност. Ако у вези са чудима сви нису све рекли, већ је један писао једно, а други друго, нека те ово не збуњује. Када би један Јеванђелиста рекао све, то би остали били сувишни. Ако би свако од њих написао различито и ново у односу на друге, онда не би било очигледног доказа да се слажу. Ето зашто су они писали о многом и свако од њих је изабрао нешто посебно да се не би, са једне стране показало сувишним и бесциљним његово писање, а са друге да би нам представио верни доказ истине својих речи“[1].
[1] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/tolk_51/1
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ