Čitajući Psaltir čovek može da bude u iskušenju da pomisli da možemo i da treba da se molimo za propast ljudi sa kojima nismo u dobrim odnosima. Da na taj način nađemo opravdanje za svoj gnev i zlopamćenje.
Sveti Atanasije Veliki objašnjava: „Budući da je David bio prorok, njegove unutrašnje oči bile su otvorene i on je znao da se zli duhovi raduju čovekovom padu i da, nasuprot tome, jadikuju kad ih čovek savlađuje. Nesumnjivo je da se duhovno naoružao protiv njih i da se molio za čovekovo popravljanje, primenjujući na zle duhove ono što je rekao o vidljivim neprijateljima. Ukoliko ne budemo na taj način tumačili namere proroka, nećemo steći nikakvu pouku za zadobijanje krotkosti. Naprotiv, ukoliko se budemo često molili za uništenje neprijatelja i ako ih ne budemo ljubili, zadobićemo neko surovo raspoloženje, protivno evanđelskom učenju, jer David više puta ponavlja: „Neka se postide i posrame svi neprijatelji moji, a ja da se ne postidim.“ Nećemo misliti da su to proroci i ostali ljudi Božiji govorili u nekom drugom, a ne u pomenutom smislu. Takvo razumevanje dolikuje marljivom istražitelju čim pronađe da se proroci mole za propast svojih neprijatelja, odnosno, ono što je rečeno o vidljivim neprijateljima, mora primeniti na nevidljive neprijatelje. Osim toga, podvižnik bi trebalo da se trudi da razume svaku izreku.“[1]
[1] https://svetosavlje.org/tumacenje-psalama/2/
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI