Читајући Псалтир човек може да буде у искушењу да помисли да можемо и да треба да се молимо за пропаст људи са којима нисмо у добрим односима. Да на тај начин нађемо оправдање за свој гнев и злопамћење.
Свети Атанасије Велики објашњава: „Будући да је Давид био пророк, његове унутрашње очи биле су отворене и он је знао да се зли духови радују човековом паду и да, насупрот томе, јадикују кад их човек савлађује. Несумњиво је да се духовно наоружао против њих и да се молио за човеково поправљање, примењујући на зле духове оно што је рекао о видљивим непријатељима. Уколико не будемо на тај начин тумачили намере пророка, нећемо стећи никакву поуку за задобијање кроткости. Напротив, уколико се будемо често молили за уништење непријатеља и ако их не будемо љубили, задобићемо неко сурово расположење, противно еванђелском учењу, јер Давид више пута понавља: „Нека се постиде и посраме сви непријатељи моји, а ја да се не постидим.“ Нећемо мислити да су то пророци и остали људи Божији говорили у неком другом, а не у поменутом смислу. Такво разумевање доликује марљивом истражитељу чим пронађе да се пророци моле за пропаст својих непријатеља, односно, оно што је речено о видљивим непријатељима, мора применити на невидљиве непријатеље. Осим тога, подвижник би требало да се труди да разуме сваку изреку.“[1]
[1] https://svetosavlje.org/tumacenje-psalama/2/
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ