Mnogima od nas je umro neko od najbližih. Dovoljno je teško kada je naša voljena osoba uspela da se pokaje, ispovedi i pričesti pred smrt. A šta reći ako je neko umro kao grešnik, ako je svojim životom vređao žrtvu Gospoda Isusa? Kako razmišljati i u čemu nalaziti utehu? Evo sjajnog odgovora svetog Zlatousta koji zaista pruža utehu u tugovanju.
„Mi plačemo zbog onih koji odlaze na put i odvajaju se od nas; ali ne plačemo kao oni koji očajavaju. Tako i ti plači. Kao da pratiš onoga koji je otišao u drugu zemlju. Ovo govorim ne da vam postavim za zakon, već po snishođenju. Jer ako je umrli bio grešnik i mnogo vređao Boga, u takvom slučaju treba plakati. Ili bolje – ne plakati samo zato što odavde za njega nema nikakve koristi, ali i činiti ono što može da mu prinese neko olakšanje – milostinju i dobra dela. A između ostalog i u tom slučaju se treba radovati, jer mu je oduzeta mogućnost da greši. Ako je u pitanju pravednik – onda se još više treba radovati jer je sada bezbedan i već se izbavio od neizvesne budućnosti. Ako je mladić, treba se radovati zato što se brzo oslobodio od zala koja nas okružuju. Ako je starac – zato što je otišao, nasitivši se potpuno onim što se smatra poželjnim.“[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-evangelie-ot-ioanna/62
KOMENTARI