Da li možemo da ugodimo Bogu pomoću svakodnevnih obaveza ili ne? U svakodnevici, u moru obaveza prođe po čitav deo dana, nekada i po ceo dan, a da uopšte i ne pomislimo na Boga. Kako da naš um zadržimo blizu Boga tokom obavljanja naših svakodnevnih poslova i obaveza? Pročitajte odlične savete svetog Teofana Zatvornika!
„Kako živeti bez dela? Jer tada vlada grešna dokonost. Treba nešto da se radi, da se obavljaju neki domaći poslovi. To je Vaša dužnost. Ne treba presecati spoljašnje odnose. Treba ih održati, i potrebno je da se održe. To je dug ljudskoj zajednici. Ali sva takva dela mogu i treba da se obavljaju tako, da ne odbijaju misao o Bogu. Kako to? Postoji kod nas praznoverje, gotovo sveopšte, da čim se prihvatiš nekog domaćeg ili sličnog posla, odmah izlaziš iz oblasti božanskih i bogougodnih dela. Odatle kada se pojavi želja da se živi bogougodnim životom ili se o tome povede reč, obično je sa tim povezana misao, da ako je tako, onda treba pobeći iz društva, pobeći iz doma u pustinju, u šumu. Međutim, to uopšte nije tako. Svakodnevni poslovi i društvene obaveze od kojih zavisi stanje porodice i društva jesu Bogom određena dela čije ispunjavanje ne predstavlja prelazak u nebogougodnu oblast, nego upravo hođenje u delima Božanskim. Držeći se takvog pogrešnog mišljenja svi tako i postupaju, i baveći se svakodnevnim i društvenim poslovima ni ne pomišljaju na Boga…[1]
Potrebno je da sve stvari koje Vam bivaju pred očima protumačite u duhovnom smislu, i da to tumačenje tako zatvorite u svoj um, da kada pogledate na neku stvar, oči vide čulnu stvar, a um sagledava duhovnu istinu. Na primer, vidite mrlje na belom platnu i osetite kako je neprijatno i žalosno naići na tako nešto. Protumačite to sada tako, kako žalosno i teško mora da bude Gospodu, anđelima i svetiteljima kada vide grehovne mrlje na našoj duši, ubeljenoj stvaranjem po liku Božijem i preporađanjem u kupelji krštenja, i opranoj suzama pokajanja. Ako čujete da mala deca prave veliku buku i nered kada ostanu sama kod kuće, to protumačite tako, da se buka i nered podižu i u duši kada od nje odu pažnja prema Bogu i strah Božiji. Ukoliko osetite miris ruže ili neki drugi miris koji Vam prija, a onda osetite smrad pa se okrenete i zapušite nos, to protumačite ovako: svaka duša ima svoj miris: dobra – dobar, a loša – loš. Anđeli Božiji i svetitelji, a neretko i pravednici na zemlji osećaju taj miris i zbog dobroga se raduju a zbog lošeg tuguju. Ovo Vam govorim samo primera radi, a svaka stvar može da podstakne različite duhovne misli, kod jednoga jedne, a kod drugoga druge. Sve što Vas okružuje i na šta naiđete protumačite onako kako nalazite da je najkorisnije za Vas. Počnite od kuće i protumačite sve u njoj: samu kuću, zidove, krov, temelj, prozore, peći, stolove, ogledala, stolice i druge stvari. Pređite na žitelje pa protumačite roditelje, decu, braću, sestre, srodnike, sluge, posetioce i ostale. Protumačite i uobičajeni tok života: ustajanje iz postelje, pozdravljanje, obed, rad, odlaske iz kuće, povratke, pijenje čaja, primanje gostiju, pevanje, dan, noć, san i sve ostalo“[2].
Ako vam se dopada ovo što ste pročitali, pozivamo vas da nam se priključite! Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom uz pomoć svetootačkim tumačenja, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/sta-je-duhovni-zivot-i-kako-se-za-njega-osposobiti/51/
[2] https://svetosavlje.org/sta-je-duhovni-zivot-i-kako-se-za-njega-osposobiti/53/
KOMENTARI