Zašto uprkos iskrenoj želji — uprkos molitvi, ispovesti, pričešću — u meni i dalje živi isti nemir, ista borba, ista osećanja?
Odgovor je star dve hiljade godina. Sveti Jovan Zlatoust ga je dao pre šesnaest vekova:
„Čoveku koji živi u svetu i svaki dan dobija nove rane — posebno je potreban lek.“
Taj lek postoji. Zove se borba sa strastima. I — suprotno onome što mnogi misle — nije namenjen samo monasima.
Zašto baš strasti?
Da li znate drugu reč za strasti? Zavisnosti. Avva Dorotej je pisao: „Secite strasti dok su još mlade — jer, drugo je izvaditi malu biljku, a drugo iz korena iščupati veliko drvo.“
Pogledajte okolo sebe. Koliko ljudi strada kroz finansijske poteškoće, depresiju, usamljenost, alkohol, zavisnosti, probleme u braku? Koliko nas samih oseća nemir, rasejanost, mrzovolju, osudu drugih? Svi smo u nekoj meri podvrgnuti nečemu od toga. I svi u suštini tražimo isto: da budemo mirni, slobodni, da živimo punim životom.
Sveti Pajsije Svetogorac piše da strasti nisu naše neprijatelji po prirodi — one su „sile duše koje Bog daje, ali koje mi upotrebljavamo pogrešno.“ Cilj našeg podviga nije da uništimo te sile — nego da ih preobrazimo. Da gnev postane revnost za dobro. Da želja bude usmerena ka Bogu. Da sila koja nas muči postane oruđe spasenja.
Šta je „Škola vrline“?
Škola vrline je ciklus audio beseda za pravoslavne hrišćane koji žive u svetu — za radno mesto, porodicu, svakodnevicu. Besede se oslanjaju na svetootačku mudrost, pre svega na savete Otaca bliskih našem vremenu: Pajsija Svetogorca, Avve Doroteja, Ignjatija Brjančaninova, Teofana Zatvornika, Nikolaja Ohridskog — prilagođene našim stvarnim životnim uslovima.
Besede su podeljene u dva dela:
Uvodni deo — osam beseda koje polažu temelj: odakle strasti uopšte dolaze, zašto borba ne prestaje ni posle Krštenja, šta je sinergija sa Bogom, kakav odnos da imamo prema sebi kada posrćemo, šta zaista znači bestrašće i zašto je rasuđivanje „kraljica svih vrlina“.
Praktični deo — zasebna beseda za svaku od osam glavnih strasti po svetootačkoj podeli: stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost. Svaka strast — konkretno, sa primerima iz života, sa svetootačkim savetima prilagođenim našim uslovima.
Promena je moguća!
Sveti Nektarije Eginski piše nešto za svakoga ko je malodušan:
„Trpeljivo prihvatajte svoje padove i podigavši se, odmah trčite ka Bogu. Ne očajavajte ako nastavljate da padate u svoje stare grehe. Nemojte dozvoliti ničemu da vas lišava nade.“
Ovo nisu reči za monahe na Svetoj Gori. Ovo su reči za nas. Za one koji rade, podižu decu, snalaze se u braku, nose svoje brige. Borba sa strastima nije privilegija naprednih — ona je poziv upućen svakome ko želi da bude slobodan. Avva Dorotej kaže da su „semena vrline u nama neuništiva.“ Ma koliko puta pali, ma koliko godina zanemarivali taj unutrašnji poziv — mogućnost isceljenja ne nestaje. Uvek možemo ponovo da krenemo. Gospod to zna bolje nego mi.
Ako želite da se pridružite, pišite mi.
KOMENTARI