Зашто упркос искреној жељи — упркос молитви, исповести, причешћу — у мени и даље живи исти немир, иста борба, иста осећања?
Одговор је стар две хиљаде година. Свети Јован Златоуст га је дао пре шеснаест векова:
„Човеку који живи у свету и сваки дан добија нове ране — посебно је потребан лек.“
Тај лек постоји. Зове се борба са страстима. И — супротно ономе што многи мисле — није намењен само монасима.
Зашто баш страсти?
Да ли знате другу реч за страсти? Зависности. Авва Доротеј је писао: „Сеците страсти док су још младе — јер, друго је извадити малу биљку, а друго из корена ишчупати велико дрво.“
Погледајте около себе. Колико људи страда кроз финансијске потешкоће, депресију, усамљеност, алкохол, зависности, проблеме у браку? Колико нас самих осећа немир, расејаност, мрзовољу, осуду других? Сви смо у некој мери подвргнути нечему од тога. И сви у суштини тражимо исто: да будемо мирни, слободни, да живимо пуним животом.
Свети Пајсије Светогорац пише да страсти нису нашe непријатељи по природи — оне су „силе душе које Бог даје, али које ми употребљавамо погрешно.“ Циљ нашег подвига није да уништимо те силе — него да их преобразимо. Да гнев постане ревност за добро. Да жеља буде усмерена ка Богу. Да сила која нас мучи постане оруђе спасења.
Шта је „Школа врлине“?
Школа врлине је циклус аудио беседа за православне хришћане који живе у свету — за радно место, породицу, свакодневицу. Беседе се ослањају на светоотачку мудрост, пре свега на савете Отаца блиских нашем времену: Пајсија Светогорца, Авве Доротеја, Игњатија Брјанчанинова, Теофана Затворника, Николаја Охридског — прилагођене нашим стварним животним условима.
Беседе су подељене у два дела:
Уводни део — осам беседа које полажу темељ: одакле страсти уопште долазе, зашто борба не престаје ни после Крштења, шта је синергија са Богом, какав однос да имамо према себи када посрћемо, шта заиста значи бестрашће и зашто је расуђивање „краљица свих врлина“.
Практични део — засебна беседа за сваку од осам главних страсти по светоотачкој подели: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост. Свака страст — конкретно, са примерима из живота, са светоотачким саветима прилагођеним нашим условима.
Промена је могућа!
Свети Нектарије Егински пише нешто за свакога ко је малодушан:
„Трпељиво прихватајте своје падове и подигавши се, одмах трчите ка Богу. Не очајавајте ако настављате да падате у своје старе грехе. Немојте дозволити ничему да вас лишава наде.“
Ово нису речи за монахе на Светој Гори. Ово су речи за нас. За оне који раде, подижу децу, сналазе се у браку, носе своје бриге. Борба са страстима није привилегија напредних — она је позив упућен свакоме ко жели да буде слободан. Авва Доротеј каже да су „семена врлине у нама неуништива.“ Ма колико пута пали, ма колико година занемаривали тај унутрашњи позив — могућност исцељења не нестаје. Увек можемо поново да кренемо. Господ то зна боље него ми.
Ако желите да се придружите, пишите ми.
КОМЕНТАРИ