Neka komandant komanduje vojskom, neka zemljoradnik ore svoju njivu, neka zanatlija radi svoj posao – i neka, usred svega toga, u sebi nosi duboki, iskren život sa Bogom. Ne mora da ode u manastir, ne mora da promeni odelo, ne mora da naruši zdravlje nekim prekomernim podvigom. Ovo nije moja misao već skoro doslovno, misao svetog Nikolaja Kavasile, izneta u delu „Sedam slova o životu u Hristu“, jednom od najvećih dela vizantijske duhovne književnosti, pisanog, što je veoma zanimljivo, ne za monaha, već običnog hrišćanina koji živi u svetu sa porodicom.
Sveti Kavasila na početku ove besede piše nešto skoro pa šokantno za uši naviknute na predstavu o duhovnom životu kao nizu odricanja: život u Hristu ne traži ni trud niti novčani izdatak, neće doneti ni stid ni sramotu. Naprotiv – čovek može da se bavi i zanatom, ništa manje nego pre. Dovoljno je da ostanemo kod kuće, ne izgubimo ništa od svoje imovine, a da se pritom ne razdvajamo od ovih misli.
Kad ovo pročitam, pomislim na sliku monaha-podvižnika koju svi imamo – podvižnike koji su ostavljali gradove i odlazili da žive strogim životom u pustinji. Suština duhovnog života, kaže sveti Kavasila, ne leži u spoljašnjem izrazu, nego u određenom načinu mišljenja. Ovu misao on dosledno ponavlja: „Jer, nije neophodno da se čovek dokopa pustinje, ili da se hrani kakvom neuobičajenom hranom, ili da promeni odeću, niti, opet, da naruši svoje zdravlje, ili da se na bilo koji drugi podvig osmeli – moguće je, dakako, i da čovek, živeći u svom domu i ne gubeći ništa od onoga što poseduje, uvek ima na umu takve misli„. Razlika je samo u tome čime se, usred svega toga, hrani um.
Ovde vredi da se zadržimo na jednom detalju koji mi se čini ključnim, a lako ga preskočimo. Sveti Nikola Kavasila piše da nam Bog „ne zapoveda kao slugama koje su dužne da Mu se pokoravaju, već nas, kao one koji su radi Njega mnogo truda uložili i veliku odanost i ljubav pokazali, priziva da Mu od samog početka pristupimo i da zajedničarimo u Njegovim dobrima“. I nastavlja: „tako zakon Duha zapravo postaje zakon prijateljstva, kojim se čovek vežba u blagodarnosti“.
Razlika je suptilna, ali menja sve: kada nekom nešto dugujemo iz straha, trudimo se da ispunimo obavezu i predahnemo. Kada nekoga volimo kao prijatelja, ne čekamo da dođe momenat kad ćemo biti gotovi sa obavezom prema njemu, već nam je stalo da budemo uz njega.
Upravo to, kako mi se čini, razlikuje zdravu veru od one iz koje toliko često bežimo – vere koja živi od spiska obaveza i straha da nešto nismo dovoljno dobro uradili. Sveti Nikola nas vraća na mnogo veliku duhovnu istinu: Bog nas ne drži na odstojanju kao robove, nego nas poziva ka Sebi kao prijatelje.
On piše dalje: „pošto smo ljudi slovesni i u stanju da rasuđujemo kad je to potrebno… kako onda ne treba da promišljamo o onome što je najuzvišenije?“ Drugim rečima, ono o čemu razmišljamo nije neutralno. To oblikuje ko smo. Ovo zvuči gotovo psihološki savremeno, a zapravo je drevna hrišćanska misao: čoveka ne određuju pre svega spoljašnje okolnosti, nego ono čime hrani svoj um.
A ta misao, kaže sveti Kavasila, ne deluje ako je povremena: „potrebno je… da to bavljenje mislima o Hristu bude neprekidno“. Koristi poređenje koje mi je baš upečatljivo: „ni oganj ne može delovati na ono što dotakne ako nije u stalnom dodiru sa njim“. Isto važi i za razmišljanje o Hristu – to nije nešto čemu se vraćamo samo kad nam zatreba uteha, već treba da bude stalno stanje uma. Upravo zato, piše dalje, „slovesnom delu duše ništa nije srodnije od pomisli na Njega“, jer ova misao „donosi pred nas i sam život kome težimo, a nas čini blaženima“.
„Hristos nam je srodniji ne samo od naših srodnika po krvi, i ne samo od naših telesnih roditelja, već i od nas samih“. Razmišljanje o Hristu kao Nekome Ko nam je najbliži, bliži od nas samih, itekako može da podstakne ili da oživi naš duhovni život ako smo trenutno klonuli. Nikakvi spoljašnji događaji, očaj, patnje ili strah ne treba i ne mogu da budu prepreka da budemo sa Hristom. On je naše unutrašnje blago koje uvek nosimo sa sobom, nezavisno od spoljašnjih okolnosti.
Ono što mi se kod svetog Kavasile najviše dopada jeste da razmišljanje o Hristu, život u Njemu, ne opisuje kao dužnost koju treba da ispunimo stežući zube (kao kada smo recimo išli u vrtić ili školu jer smo morali, a nije nam se išlo ili kao što idemo možda na posao), već kao radost. Misao o Bogu, život u Hristu treba da bude radost, ne teret. Mislim da mi upravo ove „dobre vesti“ nedostaju u savremenom pravoslavnom životu, toliko opterećenom strahom i krivicom.
Kako ovo da radimo? Evo i praktičnog saveta od strane svetog Nikole.
Pranje i sklapanje veša, odlazak na pijacu ili u radnju, pranje sudova, sređivanje kuće, gledanje filma, čitanje knjige ili pisanje teksta – sve to radi se isto, ali može biti praćeno svešću da se radi za Hrista. Upravo ova svest, a ne spoljašnja vrsta posla, postaje kriterijum onog šta se sme raditi radi Hrista, razume se, izuzimajući očigledne slučajeve kada se ide nasuprot Hristovim zapovestima. Radi se o tome da je svako od nas jedinstven, jedinstvene su naše životne okolnosti i obaveze, ne može da postoji gotov recept, priručnik za naš život i situacije u kojima se nalazimo. Svako to mora sam sebi da odredi, jer to spolja niko drugi ne može oceniti. U tome je, čini mi se, najveća težina ovog učenja, ali i njegova najveća vrednost.
Duhovni život, kako nam predivno govori sveti Nikola Kavasila, ne prestavlja niz zahteva koji treba ispuniti da bismo zaslužili Božiju pažnju, nego neprekidan odnos sa Nekim ko nas, usred svih naših svakodnevnih poslova, već nosi i isceljuje.
Mislim da je veoma je važno da zapamtimo misao ovog svetitelja (koji je živeo u svetu) koja nam objašnjava suštinu duhovnog života – dovoljno je da, usred svakodnevice – za kompjuterom, u kući, na poslu – naučimo da mislimo o Hristu i da Mu se molimo sa radošću, a ne sa strahom; da svako obično delo svesno činimo kao da ga činimo za Njega; i da pazimo šta puštamo u svoj um, znajući da upravo to, a ne spoljašnje okolnosti, određuje kakvi ćemo postati.
Stanoje Stanković
Izvori
Sveti Nikolaj Kavasila, „Sedam slova o životu u Hristu“, citati navedeni prema internet izdanju na sajtu Svetosavlje, šesta beseda: „O tome kako da sačuvamo život u Hristu stečen kroz tajne“ (https://svetosavlje.org/o-zivotu-u-hristu/7/)
