Kako izdržati klevetu? Da li je samo nama teško ili je i Svetiteljima teško padalo ovakvo iskušenje? Kako se ponašati u tim trenucima? Na šta obratiti pažnju? Evo svetootačkog odgovora i tumačenja na ovaj stih u sklopu biblijskih beseda koje organizujemo. Pridružite nam se!
Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave riječi, zbog mene. (Mt.5:11)
Sveti Jovan Zlatoust obraća pažnju ovde da se u ovom blaženstvu proslavlja upravo ona unutrašnja čvrstina čoveka koji je veran Hristu. Ta čvrstina se stiče kroz život čiji je cilj ispunjavanje zapovesti Božijih. Zlatoust kaže:
„Da neko izdrži zlu reč o sebi se i ne smatra za veliki podvig, iako u realnosti ona može da rani podvižnika više od samih opasnosti. Mnogi dižu ruku na sebe jer nisu u stanju da izdrže loš glas o sebi… Čak i Jov, taj čvrsti dijamant, tvrđi od samog kamena, kada je izgubio svoje imanje, pretrpeo nepodnošljiva mučenja, lišio se iznenada sve svoje dece, kada je video svoje telo puno crva – sve je lako izdržao. A kada je video drugove koji su ga grdili, rugali mu se i prekorevali, govoreći da on strada za svoje grehove i biva kažnjen za svoje poroke, onda se i ovaj hrabri i veliki podvižnik pokolebao i uznemirio“.
Prepodobni Isidor Pelusiot naglašava da rečima „zbog Mene“ u ovom stihu, Hristos jasno pokazuje jedini put kojim se stiče ovo blaženstvo, to jest, da smo blaženi ako trpimo rđave reči samo zbog Hrista. Jer ako neko zasluženo loše govori o nama, zbog naših loših dela, kakvo je tu blaženstvo?
Sveti Jovan Kronštatski govori o jednom, danas još izraženijem fenomenu za koji Gospod naziva blaženim hrišćane koji to trpe. Evo reči svetog Jovana:
„Danas satana progoni ne mučenjem i kaznama, već neverjem, liberalizmom, nerazboritošću u pitanjima vere, drskim odricanjem vere. Prekorima, ruganjem, bogohulstvom, klevetom. Pobožne ljude danas nazivaju prevarantima, zaostalima, uskogrudima. Hrišćansku veru nazivaju mračnjaštvom, hrišćansko sastradavanje slabošću, milostinju – glupim rasipanjem, spoljašnju molitvu licemerjem, molitvenu radost idiotizmom, skoro pa ludilom… Složićete se da je svakom verujućem čoveku koji živi među takvim ljudima veoma neprijatno i srećan je onaj ko ne živi u takvoj sredini. Onaj ko živi, trpeći takve progone i ruganja, ne treba da ćuti već da bude u stanju da pruži odgovor o svojoj veri, svojoj nadi i da posrami bezbožnost po rečima Pisma: „Odgovori bezumniku prema bezumlju njegovu, da ne misli da je mudar“ (Priče 26:5).
Mislim da ovo o čemu govori sveti Jovan Kronštatski može jasno da se vidi i kod nas danas, kada god iz nekog razloga Pravoslavna Crkva dolazi u centar pažnje naše javnosti i naših medija, uvek se u velikoj meri javljaju ljudi koji iz sve duše govore „rđave reči“ i to upravo zbog Hrista, jer ne mogu da podnesu ono što Crkva zaista uči.
Veliki misionar Crkve, o. Danil Sisojev je navodio primer sa početka 90-ih godina u Rusiji kada je u početku, Ruska Pravoslavna Crkva imala podršku čak i od strane liberalnog kruga ljudi, čak i od medija, jer su gledali na nju kao na protivnika komunističkog režima što je bilo popularno u tom trenutku. Međutim, kada su nakon određenog vremena shvatili šta je poruka Jevanđelja i šta Crkva propoveda, onda su se svom snagom okrenuli protiv Crkve i počeli sa kampanjom protiv nje. Ne mislim ovde kada neko piše ili govori o realnim problemima koji se javljaju u ljudskoj organizaciji Crkve, već kada je u pitanju svesna borba protiv Hrista i Njegovog učenja. I ne mora to da bude na nivou medija, svi sigurno imate iskustva da kada ste sa nekim pokušavali da govorite o veri, da mu objasnite suštinu života u Crkvi, sagovornik bi se uvek vraćao na teme popova-lopova, džipova, mercedesa, bez i najmanje želje da čuje šta je suština naše vere i života u Crkvi…“
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI