Gde u Svetom Pismu piše da je Hristos stvarno bio čovek, da je stvarno bio dete, jeo hranu kao i mi? Po čemu se razlikovao od nas, a šta je imao zajedničko sa nama? Ovo mesto iz knjige proroka Isaije govori o tome, a sveti Vasilije Veliki i Jovan Zlatoust nam daju odgovor na ova pitanja.
„Emanuilo… maslo i med ješće, dokle ne nauči odbaciti zlo, a izabrati dobro.“ (Is. 7:15)
Sveti Vasilije Veliki: „Emanuil upotrebljava u telu dečiju hranu – maslo i med. Međutim, nalazeći se u stanju dečijem, po sili blagosti koja obitava u Njemu, pre savršenog uzrasta, On odbacuje zlo i bira dobro. Naša priroda ima jednako stremljenje i ka jednom i ka drugom i poput vage, često se priklanja zlu, često i ka dobru, pošto se duša čas priklanja strastima, čas se opet razumom okreće ka boljem. Međutim, nije tako kod Gospoda; naprotiv, u Njemu se srodstvo sa dobrim otkrilo od samog rođenja. Jer šta je napisano? „Jer pre nego nauči dete dobro ili zlo, odbaciće nevaljalo, a izabrati dobro“ (Is. 7:15-16). I dolazeći do onog što je napisano u knjizi Postanja o „znanju dobra i zla“ (1 Mojs. 2:9), naći ćeš tamo stanje Adama pre greha bliskim stanju koje je opisano sada, zato što Adam nije znao zlo u iskustvu. Zato je i Gospod u stanju deteta podražavao nevinom i još nepovređenom stanju Adama“.
Sveti Jovan Zlatoust: „Maslo i med ješće“. Ovo nije svojstveno Božanstvu, već našoj prirodi. Zato se On nije prosto uselio u čoveka koga je On stvorio, već je bio začet, bio nošen u utrobi tokom devet meseci, pretrpeo i rođenje i pelene i hranu koja odgovara najranijem uzrastu, da bi time zagradio usta svima koji se usuđuju da odbacuju ovaploćenje Božije. Na taj način prorok, gledajući iz daleko to, govori ne samo o začeću i čudesnom rođenju, već i o hrani najranijeg uzrasta kojom se Hristos hranio u pelenama i koja se ni po čemu nije razlikovala od hrane drugih ljudi i nije imala ništa posebno u poređenju sa njom. On nije imao sve drugačije od nas, ali nije imao ni sve zajedničko sa nama. To što se rodio od žene Mu je zajedničko sa nama; to što se rodio od Djeve – to je iznad nas. To što je uzimao hranu u skladu sa uobičajenim zakonom prirode, jednakom i za ostale ljude – zajedničko je sa nama; a što je taj hram [Njegovo telo] bio nedostupan za greh i što nije okusio greh, to je neobično i divno i svojstveno samo Njemu Samom. Zato je prorok govorio i o jednom i o drugom.“[1]
[1] http://bible.optina.ru/old:is:07:15
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI