Mt. 22:1-14
1. I odgovarajući Isus opet im reče u pričama govoreći:
2. Carstvo nebesko je kao čovek car koji načini svadbu sinu svome.
3. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htjedoše doći.
4. Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo: dođite na svadbu.
5. A oni ne marivši otidoše, ovaj u polje svoje, a onaj u trgovinu svoju;
6. A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše.
7. I kada to ču car onaj, razgnjevi se i poslavši vojsku svoju, pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
8. Tada reče slugama svojim: Svadba je gotova, a zvanice ne behu dostojne.
9. Idite, dakle, na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu.
10. I izišavši sluge one na puteve, sabraše sve koje nađoše, i zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju.
11. A ušavši car da vidi goste, ugleda onde čoveka neobučena u svadbeno ruho.
12. I reče mu: Prijatelju, kako si ušao amo bez svadbenog ruha? A on oćuta.
13. Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba.
14. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.
„Pod „ruhom“ se misli na dela koja čovek čini tokom života. Međutim, prizvanje je delo blagodati – zašto Isus o njemu toliko temeljno rasuđuje? Zato što iako prizvanje i očišćenje predstavljaju dela blagodati, od truda prizvanih zavisi to da čovek koji je prizvan i u čisto odelo obučen neprestano čuva odelo takvim… Zato velika kazna očekuje lenje. Padajući u razvratni život, ti na isti način vređaš Boga kao što su Ga uvredili i oni koji Mu nisu prišli. Ući u nečistoj odeći znači imati nečisti život, lišiti se blagodati. Zato je i rečeno da „on oćuta“. Da li vidiš kako uz svu jasnoću dela, Gospod ne kažnjava dok onaj koji je učinio greh samoga sebe ne osudi prvo? Nemajući čime da se odbrani, on je sebe osudio i tako sebe podvrgnuo ogromnoj kazni. Slušajući o mraku, nemoj misliti da se on kažnjava samo time što se šalje u mračno mesto; ne, tu će biti još plač i škrgut zuba. A ove reči ukazuju na neizdržive muke. Obratite pažnju na ovo svi vi koji učestvujući u Tajnama i prizvani na svadbu, oblačite dušu nečistim delima! Poslušajte odakle ste prizvani: sa puteva! Šta ste bili? Hromi i slepi u duši – što je mnogo gore od telesnog slepila. Poštujte čovekoljublje Onoga Koji vas je prizvao: niko neka ne ostaje u nečistoj odeći, neka se svako pobrine o odeći sopstvene duše. Nama nije potrebna ova zlatotkana odeća koja ukrašava telo, već odeća koja ukrašava dušu!“ Sveti Jovan Zlatoust
KOMENTARI