Сви знамо да је Бог Љубав. Али, како то да искушења од ђавола, сам пакао показују да нас Бог воли? Како објаснити ову, рекло би се, нелогичност? Прочитајте сјајно објашњење великог подвижника Цркве, светог Тихона Задонског.
„Шта год да видиш, чему год да обратиш свој ум, све то нам показује љубав Божију. Сама геена огњена о којој нам је објавио Господ Исус, чини нам добро јер нас плаши. Кајаћемо се и плакати пред Господом Који нас је створио да би нас помиловао и избавио од ње. Самог ђавола Творац попушта на нашу корист. И пушта онолико колико је нама корисно; тај непријатељ нас толико искушава колико је нама корисно. Како може да буде корисно? Буди нас од лењости, побуђује на молитву. Осећајући присуство свог непријатеља, прибегавамо Богу и од Њега молимо помоћ и заштиту. И као што војник постаје вештији што се више времена налази у борби, тако и хришћанин, што више искушења од ђавола храбро претрпи, постаје бољи и вештији и хришћанском звању. И што више победа одржи над овим непријатељем, то ће се сјајнијег венца удостојити од Господа Исуса Христа. ‘Бог, бринући се о нашем спасењу’, говори свети Јован Златоуст, оставио је ђавола да би нас будио из лењости и дао нам прилику да задобијемо венац’“.[1]
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://azbyka.ru/otechnik/Tihon_Zadonskij/sokrovische_duhovnoe/14
КОМЕНТАРИ