„Nađosmo istinitu veru…“ – da li smo?

Na svetoj Liturgiji, nakon što smo se pričestili slušamo (i pevamo) stihove crkvene pesme:

„Vidjehom svjet istini, prijahom Duha Nebesnago, obrjetohom vjeru istiniju…“

Ili na srpskom jeziku: „Videsmo svetlost istinsku, primismo Duha Nebeskog, nađosmo istinitu veru“.

Što se učenja, dogmata tiče, svi crkveni hrišćani znaju, ako ne detaljnije, onda u sažetom obliku istinitu veru Pravoslavne Crkve. Svi znaju i ispovedaju Simvol vere što u svom molitvenom pravilu, što u hramu na službi. Ko je detaljniji i ima više vremena, već se upoznao ili namerava da detaljnije čita i upozna se sa dogmatskim učenjem Pravoslavne Crkve koje je veoma važno za naše jedinstvo sa Bogom, zato što nam pravilno opisuje Onoga Koga tražimo i sa Kim želimo da se sjedinimo i ovde i u večnosti.

Međutim, da li ste se zapitali nekada da li imamo istinitu veru kada se razmatra naš odnos sa Gospodom, u smislu kakva uverenja imamo o Njemu na dubljem nivou? Da li na našu veru utiču naša iskustva iz detinjstva i kasnijeg života? Zašto pišem o ovome? Zato što naša uverenja, čak i kada smo ih nesvesni, u velikoj meri mogu da rukovode našim životom, da utiču na naše ponašanje, naša osećanja…

Ispod su navedena neka svojstva takve lažne vere, pa proverite sebe. Ako i pronađete da delite neko slično uverenje, da vas recimo u nekoj neočekivanoj situaciji odmah „zaljulja“ da krenete da se osećate na neki od opisanih načina, nije ništa strašno. Nije nikakva katastrofa.

Psihološki je veoma važno da osvešćujemo naša pogrešna uverenja i stavove. A šta onda kada smo osvestili? Onda prihvatimo da trenutno imamo to konkretno uverenje, da je ono nastalo kao rezultat našeg iskustva. Budemo čvrsto uvereni da isto kao što se formiralo jedno uverenje, može da se formira i neko drugo, pravilnije i zdravije.

Potreban je rad na sebi da se nešto izmeni, strpljivo i saosećajno ophođenje prema sebi od strane nas samih. Isto kao što bi se i Gospod Isus poneo prema nama. Uostalom, kao što se oduvek i ophodi prema nama.

• Božija ljubav i milost zavise od mog ponašanja.
• Kada se dogodi neka tragedija, istinski vernik mora da bude miran i spokojan.
• Ako imam istinsku veru, Bog će me isceliti (ili čoveka za koga se molim)
• Svi sveštenici Božiji su besprekorni, zato mogu i treba da im verujem bez svake sumnje.
• Materijalni blagoslovi predstavljaju znak duhovne snage.
• Što više novca dajem Bogu, više novca će mi On uzvratiti.
• Mogu da steknem sebi raj.
• Problemi u mom životu su obavezno zbog nekog konkretnog greha.
• Ne smem da izneverim očekivanja i potrebe drugih.
• Moram uvek da slušam autoritete.
• Bog koristi samo duhovne „gigante“.
• Istinska vera znači da čekam Boga da mi pomogne i ne radim ništa dok se to ne dogodi.
• Bog će mi pronaći idealnog saputnika za brak.
• Sve što mi se dogodi je obavezno dobro.
• Jaka vera će me zaštititi od svih problema.
• Bog mrzi grešnike, ljut je na mene i želi da me kazni.
• Bog je isuviše veliki da bi brinuo za mene.
• Više od svega, Bog želi da budem srećan.

U nekom od narednih tekstova ću navesti svojstva zdrave, zrele vere.

Sigurno je da imamo i neka od njih, nije sve crno. 🙂