Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
Želeo sam da vam poklonim malo podsećanje od strane Svetih Otaca o značaju današnjeg praznika. Znamo svi koliko ćemo danas primiti (i poslati) ikonica sa pećinom i jaslama, pozdrava i čestitki rodbini, prijateljima, prosto ljudima koji su nam među kontaktima u telefonu? Šta je dublji smisao, šta je prava suština ovog događaja? Zašto se Hristos rodio? Šta ne bismo smeli da zaboravimo? Pročitajte sa pažnjom i molitvom ove redove u nastavku…
*
„Spasitelj prima telo da bi sve obnovio, jer je dolikovalo da On, kroz Koga je u početku sve postalo, obnovi Sobom sve. U početku je kroz Njega sve ušlo u biće: a kasnije, pošto je sve palo, Logos je postao telo i obukao se u telo da u Njemu sve obnovi. On je postao čovek, da bi spasao čoveka“. (sveti Atanasije Veliki)
„Primiti telo i pretrpeti sve ono što je ovaploćeni Sin Božiji pretrpeo jeste daleko veće delo nego stvoriti svet i izvesti ga iz nebića u biće. Ovaploćenje Boga je daleko veće delo čovekoljublja od stvaranja sveta“. (sveti Jovan Zlatoust)
„Oboleloj prirodi našoj potreban je bio lekar, palome čoveku potreban je bio ispravitelj, lišenome života potreban je bio oživotvoritelj, odstranjenome od udela u dobru potreban je bio voditelj ka dobru, zatvorenome u tami potreban je bio dolazak svetlosti, zarobljenik je tražio otkupitelja, sužanj zaštitnika, rob oslobodioca. To je bilo dovoljno da pobudi Boga da poseti ljudsku prirodu: da se ovaploti“. (sveti Grigorije Niski)
„U čudesnu tajnu bogoovaploćenja, utkane su sve tajne Božije i date čoveku kao odgovor na njegove muke u grehu, očaj u zlu i bespomoćnost u smrti. Ako je do ovaploćenja Sina Božijeg i moglo biti sumnje u promišljanje Božije o palom čoveku, u ljubav Božiju prema greholjubivom svetu, aktom ovaploćenja pokazana je sva beskonačnost i besmrtnost ljubavi Božije prema palom rodu ljudskom. Ovaploćenjem svojim Bog je završno i savršeno pokazao i dokazao da je ljubav – srž Njegovog božanskog bića, da je On – ljubav“. (sveti Justin Ćelijski)
KOMENTARI