Pročitajte vrlo pronicljivo rasuđivanje svetog Ignjatija Brjančaninova o jednom nedostatku koji je bio svojstven i njegovom vremenu, 19. veku tokom koga je živeo. Ako ćemo biti iskreni prema sebi, ovo o čemu piše sveti Ignjatije možemo da prepoznamo i u nama samima. Proverimo sebe uz ove reči velikog svetitelja.
„Svoj odnos prema otkrivenoj reči Božijoj, sveti Oci svih epoha uvek su izražavali rečju “verujem”. U savremenom društvu, koje se hvali pre svega da je obrazovano i hrišćansko, odnos prema Otkrivenju Božijem neprestano se izražava rečima “ja mislim”. Odakle se pojavio takav stav i te reči? Iz nepoznavanja hrišćanstva. Tužan je prizor kad sin Istočne Crkve rasuđuje o hrišćanskoj veri izvan učenja svoje Crkve, protivno njenom Božanskom učenju, kada rasuđuje svojevoljno, neuko i bogohulno. Nije li takvo rasuđivanje odricanje od Crkve, od hrišćanstva? Treba da se zgrozimo nad svojim neznanjem, koje nas vodi u večnu propast; treba da izučimo hrišćansko učenje i zavolimo poslušnost svetoj Crkvi – omiljeno delo svih koji poznaju hrišćansku veru. Postanimo brižni izvršioci jevanđelskih zapovesti; ispunjavajmo ih kao nepotrebne sluge(Lk. 17,10), koje moraju da učine ono što im je dužnost, ali ispunjavajući neprestano greše, to jest ispunjavaju sasvim slabo. Neka nas ka dobrim delima rukovodi Jevanđelje, a ne pokreti krvi i nerava.“
KOMENTARI