Прочитајте врло проницљиво расуђивање светог Игњатија Брјанчанинова о једном недостатку који је био својствен и његовом времену, 19. веку током кога је живео. Ако ћемо бити искрени према себи, ово о чему пише свети Игњатије можемо да препознамо и у нама самима. Проверимо себе уз ове речи великог светитеља.
„Свој однос према откривеној речи Божијој, свети Оци свих епоха увек су изражавали речју “верујем”. У савременом друштву, које се хвали пре свега да је образовано и хришћанско, однос према Откривењу Божијем непрестано се изражава речима “ја мислим”. Одакле се појавио такав став и те речи? Из непознавања хришћанства. Тужан је призор кад син Источне Цркве расуђује о хришћанској вери изван учења своје Цркве, противно њеном Божанском учењу, када расуђује својевољно, неуко и богохулно. Није ли такво расуђивање одрицање од Цркве, од хришћанства? Треба да се згрозимо над својим незнањем, које нас води у вечну пропаст; треба да изучимо хришћанско учење и заволимо послушност светој Цркви – омиљено дело свих који познају хришћанску веру. Постанимо брижни извршиоци јеванђелских заповести; испуњавајмо их као непотребне слуге(Лк. 17,10), које морају да учине оно што им је дужност, али испуњавајући непрестано греше, то јест испуњавају сасвим слабо. Нека нас ка добрим делима руководи Јеванђеље, а не покрети крви и нерава.“
КОМЕНТАРИ