Мт. 6:14-21
14. Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
15. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша.
16. А кад постите, не будите суморни као лицемери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18. Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
19. Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду;
20. Него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду.
21. Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше.
„По бескрајном човекољубљу свом, благи Господ Исус и сам Страшни суд предаје теби у руке. На Страшном суду ћеш осудити себе сама, ако ниси опраштао грехе људима; и оправдаћеш себе сам, ако си им опраштао. Сваки човек има у својим рукама теразије вечности; у својим рукама има своју завршну судбину: или вечно блаженство у светлости Тросунчаног Божанства, или вечно мучење – у тами себичне самовоље и ђаволиког самољубља“. Свети Јустин Ћелијски
КОМЕНТАРИ