Pričamo o danas veoma popularnoj karmi i njenom odnosu sa verom u Boga Tvorca. Čuli ste mnogo puta „instant karma“, „stigla ga je karma“, „karma je čudo“! Da li ovaj zakon koji deluje po principu „uzrok-posledica“ može da se vezuje sa Bogom Koji promišlja i rukovodi našim životom?
Sto puta ste verujem do sada čuli rečenicu „Ha, karma je čudo! Al’ ga je sastavilo za ono što je radio.“ Ili ste isto toliko puta videli na društvenim mrežama naslov za neki video tipa „instant karma“. O čemu se tu radi? Da li karma ima bilo kakve veze sa našim Bogom Tvorcem, Svetom Trojicom?
Mi ljudi današnjice smo zanimljiva bića. Reklo bi se, znamo od svega pomalo, čitamo sve, znamo neke makar osnovne stvari o svakoj kulturi, religiji, ponešto iz domena nauke, mode, itd. I šta onda radimo sa time? Ne udubljujemo se mnogo, već jednostavno biramo od svega pomalo, šta nam odgovara, kao kada smo u mega-marketu pa imamo izbor između deset vrsta grickalica ili testenina.
Mislim da je isti slučaj sa nesrećnom karmom i verom u Boga. Odmah ću reći da se u Svetom Pismu vrlo jasno odbacuje sama ideja karme i reinkarnacije koja je neodvojiva od nje. Evo samo jednog primera iz starozavetne knjige Jova. Tu su napisane sledeće reči:
„Kad izdahne čovek, gde je? Kao kad voda oteče iz jezera i reka opadne i usahne, tako čovek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neće se probuditi niti će se prenuti oda sna svojega.“ (Jov. 14:10-21).
A evo šta govori Predanje Crkve – sveti Jovan Zlatoust piše:
„Što se duše tiče, neznabožački filozofi su ostavili najsramotnije učenje o njoj; oni su govorili da ljudske duše postaju muve, komarci, drveće; govorili da je Sam Bog duša i izmišljali mnoge druge besmislenosti…“
Gde onda nastaje zabuna u umovima ljudi danas? Kada neko u ovom životu, pre ili kasnije, dobije ono što zasluži, mi, ljudi današnjice dušom prepoznajemo princip pravednosti, uzvraćanja prema delima, koji nevidljivo rukovodi našim životima. E, a tu se pojavljuje naš junak sa dalekog istoka – karma. A, šta je karma? Kako deluje zakon karme, sastavni deo dalekoistočnih sistema verovanja? Po definiciji – u pitanju je bezličan, mehanički zakon, zakon po kome nečiji postupak automatski izaziva posledicu. U slučaju karme, ako je neko nešto uradio, slučajno ili namerno, kajao se on zbog toga ili ne, uzalud mu je sve to, on dobija ono što je zaslužio. I iz tog kruga nema izlaska.
E sada, ako se čovek malo udubi u temu, pojavljuje se sledeća logička dilema: Ako je neko po zakonu karme kažnjen za svoja zla dela i u narednom životu reinkarnirao, to jest, rodio se u sledećem životu, kao magarac, na koji način magarac ili recimo bubašvaba mogu da znaju kako treba da žive da bi promenili svoju karmu i ponovo postali ljudi u nekom narednom životu? Shvatate, koliko je sve to nelogično? Ali zašto je onda karma toliko popularna. Ljudi manje ili više osećaju da postoji duhovni zakon po kome se čoveku plaća, međutim, oni to danas pripisuju bezličnom mehanizmu koji deluje po principu uzrok-posledica, a ne Tvorcu koji prati sve naše postupke i saglasno sa njima uređuje čovekov život. Naravno, za tako nešto postoje vrlo jasni psihološki razlozi. Pred karmom koja je bezlična nemaš za šta da se kaješ, a pred Tvorcem Koji te je stvorio itekako moraš da položiš račune za svoj život, verovao ti u Njega ili ne. A to baš i nije prijatno. I šta se čini kao dobro rešenje velikom broju ljudi danas? Vrlo je lako. Verovaćemo da karma upravlja našim životima, da nema Boga. To je vam kao kada noj zabije glavu u pesak i misli da ga niko ne vidi…
Da se vratimo na našu temu. Postoji suštinska razlika između karme i vere u Živog Boga. Kada veruješ u Boga, a desi se da učiniš neki greh i iskreno se pokaješ zbog toga, odlučiš da na dalje ni po koju cenu to više ne radiš, Bog će ti oprostiti. Čak i ako se desi da ponovo padneš u taj greh, nije kraj, sve dok ponovo ustaneš i trudiš se da živiš po zapovestima Božijim.
Naravno, u zavisnosti od težine onoga što si učinio, trpećeš manje ili veće posledice, duže ili kraće vreme, ali je najvažnije da se kaješ pred Živim Bogom i On ti prašta. Bog je ličnost i ti si ličnost. I između vas postoji odnos. U karmi toga nema. Kada vidite da je neko nagrađen ili kažnjen zbog svojih postupaka u ovom životu, znajte da nije delovala karma, nego Živi Bog. U Psaltiru nisu slučajno napisane sledeće reči:
„Sa neba gleda Gospod, vidi sve sinove ljudske; sa prestola, na kome sedi, pogleda na sve koji žive na zemlji. On je stvorio sva srca njihova, on i zna sva dela njihova… oko je Gospodnje na onima koji ga se boje, i na onima koji čekaju milost njegovu.“
Evo i primera iz samog Jevanđelja. Razbojnik sa desne strane Gospoda Isusa na Golgoti. Ceo život proveo u gresima, zločinima. Kada se obratio Gospodu sa iskrenim pokajanjem i verom, Isus mu je oprostio grehe i uveo ga u raj. Prema karmi tako nešto ne bi bilo moguće. Dakle, ne samo da karma i vera nisu povezane međusobno, već apsolutno nemaju veze jedno sa drugim.
Dakle, kada sledeći put čujete da neko na bilo koji način povezuje Boga i karmu, kada nekome izrazi: „ima Boga!“ i „šta ti je karma!“ predstavljaju jedno te isto, znaćete da priča o nečemu što ne razume, da u suštini ne samo da ne zna šta znači vera u Boga, već ne zna ni šta govori učenje o, danas toliko popularnoj, karmi.
Svako dobro od Gospoda svima.
KOMENTARI