Причамо о данас веома популарној карми и њеном односу са вером у Бога Творца. Чули сте много пута „инстант карма“, „стигла га је карма“, „карма је чудо“! Да ли овај закон који делује по принципу „узрок-последица“ може да се везује са Богом Који промишља и руководи нашим животом?
Сто пута сте верујем до сада чули реченицу „Ха, карма је чудо! Ал’ га је саставило за оно што је радио.“ Или сте исто толико пута видели на друштвеним мрежама наслов за неки видео типа „инстант карма“. О чему се ту ради? Да ли карма има било какве везе са нашим Богом Творцем, Светом Тројицом?
Ми људи данашњице смо занимљива бића. Рекло би се, знамо од свега помало, читамо све, знамо неке макар основне ствари о свакој култури, религији, понешто из домена науке, моде, итд. И шта онда радимо са тиме? Не удубљујемо се много, већ једноставно бирамо од свега помало, шта нам одговара, као када смо у мега-маркету па имамо избор између десет врста грицкалица или тестенина.
Мислим да је исти случај са несрећном кармом и вером у Бога. Одмах ћу рећи да се у Светом Писму врло јасно одбацује сама идеја карме и реинкарнације која је неодвојива од ње. Ево само једног примера из старозаветне књиге Јова. Ту су написане следеће речи:
„Кад издахне човек, где је? Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне, тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна својега.“ (Јов. 14:10-21).
А ево шта говори Предање Цркве – свети Јован Златоуст пише:
„Што се душе тиче, незнабожачки филозофи су оставили најсрамотније учење о њој; они су говорили да људске душе постају муве, комарци, дрвеће; говорили да је Сам Бог душа и измишљали многе друге бесмислености…“
Где онда настаје забуна у умовима људи данас? Када неко у овом животу, пре или касније, добије оно што заслужи, ми, људи данашњице душом препознајемо принцип праведности, узвраћања према делима, који невидљиво руководи нашим животима. Е, а ту се појављује наш јунак са далеког истока – карма. А, шта је карма? Како делује закон карме, саставни део далекоисточних система веровања? По дефиницији – у питању је безличан, механички закон, закон по коме нечији поступак аутоматски изазива последицу. У случају карме, ако је неко нешто урадио, случајно или намерно, кајао се он због тога или не, узалуд му је све то, он добија оно што је заслужио. И из тог круга нема изласка.
Е сада, ако се човек мало удуби у тему, појављује се следећа логичка дилема: Ако је неко по закону карме кажњен за своја зла дела и у наредном животу реинкарнирао, то јест, родио се у следећем животу, као магарац, на који начин магарац или рецимо бубашваба могу да знају како треба да живе да би променили своју карму и поново постали људи у неком наредном животу? Схватате, колико је све то нелогично? Али зашто је онда карма толико популарна. Људи мање или више осећају да постоји духовни закон по коме се човеку плаћа, међутим, они то данас приписују безличном механизму који делује по принципу узрок-последица, а не Творцу који прати све наше поступке и сагласно са њима уређује човеков живот. Наравно, за тако нешто постоје врло јасни психолошки разлози. Пред кармом која је безлична немаш за шта да се кајеш, а пред Творцем Који те је створио итекако мораш да положиш рачуне за свој живот, веровао ти у Њега или не. А то баш и није пријатно. И шта се чини као добро решење великом броју људи данас? Врло је лако. Вероваћемо да карма управља нашим животима, да нема Бога. То је вам као када ној забије главу у песак и мисли да га нико не види…
Да се вратимо на нашу тему. Постоји суштинска разлика између карме и вере у Живог Бога. Када верујеш у Бога, а деси се да учиниш неки грех и искрено се покајеш због тога, одлучиш да на даље ни по коју цену то више не радиш, Бог ће ти опростити. Чак и ако се деси да поново паднеш у тај грех, није крај, све док поново устанеш и трудиш се да живиш по заповестима Божијим.
Наравно, у зависности од тежине онога што си учинио, трпећеш мање или веће последице, дуже или краће време, али је најважније да се кајеш пред Живим Богом и Он ти прашта. Бог је личност и ти си личност. И између вас постоји однос. У карми тога нема. Када видите да је неко награђен или кажњен због својих поступака у овом животу, знајте да није деловала карма, него Живи Бог. У Псалтиру нису случајно написане следеће речи:
„Са неба гледа Господ, види све синове људске; са престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи. Он је створио сва срца њихова, он и зна сва дела њихова… око је Господње на онима који га се боје, и на онима који чекају милост његову.“
Ево и примера из самог Јеванђеља. Разбојник са десне стране Господа Исуса на Голготи. Цео живот провео у гресима, злочинима. Када се обратио Господу са искреним покајањем и вером, Исус му је опростио грехе и увео га у рај. Према карми тако нешто не би било могуће. Дакле, не само да карма и вера нису повезане међусобно, већ апсолутно немају везе једно са другим.
Дакле, када следећи пут чујете да неко на било који начин повезује Бога и карму, када некоме изрази: „има Бога!“ и „шта ти је карма!“ представљају једно те исто, знаћете да прича о нечему што не разуме, да у суштини не само да не зна шта значи вера у Бога, већ не зна ни шта говори учење о, данас толико популарној, карми.
Свако добро од Господа свима.
КОМЕНТАРИ