Предлажем вашој пажњи расуђивање великог светитеља наших дана – Пајсија Светогорца. Он овде говори о врло актуелној теми за доста младих људи. Прочитајте сведочанство правог духовног руковођења које ће донети мир многим узнемиреним душама.
„Млади треба себе да повере Богу, како би имали мир, јер Добри Бог као нежни Отац дела тамо где ми људским силама ништа не можемо да учинимо. Нема потребе да журе и доносе незреле одлуке којим животним путем да крену. Знам младе људе који се много узнемиравају, покушавајући одједном да реше све своје проблеме. На крају се запетљају и напуштају студије. Примера ради, ако се неко ко треба да завршава факултет исувише брине око избора животног пута, одужиће са студијама, па ће се после још више запетљати. Не може се све одједном постићи, нити се на тај начин решавају проблеми. Да би помогли сами себи, треба да рашчисте неке ствари у њима самима и да их доведу у ред. Као прво, треба да се побрину за то да заврше студије, затим да нађу неки посао – а младићи, осим тога и да одслуже војни рок – па онда, као зрели људи, уз Божију помоћ, или да заснују породицу, уколико се одлуче за брачни живот или да изаберу себи неки манастир, уколико се одлуче за монаштво.
Зато и говорим младим људима који још увек студирају, а узнемиравају се око избора животног пута – с обзиром да у њима још није сазрела одлука о избору животног пута – да наставе студије, а касније, нека остваре оно што сазри у њима и што их успокојава. Уколико имају добро настројење, Бог ће им помоћи и мало-помало постаће им јасно који је живот за њих – брачни или безбрачни у манастиру – и осетиће спокојство у души.
Да будем искрен, ма који животни пут да изабере неки млад човек кога познајем, ја ћу се радовати томе и увек ћу се на исти начин бринути о спасењу његове душе; али неопходно је да остане са Христом, у Цркви. Сматраћу себе његовим братом, јер је он дете наше Мајке Цркве… Ни ми немамо право да присиљавамо друге људе на било шта; само они сами себе, ако желе, могу да принуде на нешто. Једино сами себе имамо право да присиљавамо, а и то са расуђивањем. Ја никада никоме нисам рекао ни да се ожени, ни да се замонаши. Чак и ако ме неко упита о томе, ја му кажем: „Учини оно што тебе успокојава, само буди у заједници са Христом!„.[1]
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] Старац Пајсије Светогорац, Породични живот, (том IV), стр. 23-25, Врање, 2010.
КОМЕНТАРИ