Znamo dobro da su različiti Svetitelji uzimali na sebe različite podvige. Gospod time pokazuje da svako može da se spasi, svako može da se trudi u slavu Božiju na način koji najviše odgovara njegovom karakteru i ličnosti. Tako pod istim danom u Žitiju Svetih možemo da vidimo svedočanstvo upravo ove velike duhovne istine. Potpuno različiti podvizi, ali sa zajedničkim ciljem – svojim životom ugoditi Bogu pre svega. Zato je obojici Svetitelja i svetom Mavsimu i svetom Salamanu, Gospod podario Carstvo nebesko. Neka svako od nas izabere jedan od puteva koji Gospod nudi, neka se čvrsto drži njega i uz Božiju pomoć, bićemo u društvu Svetih o kojima govorimo ovde.
Iz Žitija prepodobnog Mavsima Sirina: „U Kiru antiohijskom beše jedan prepodobni, po imenu Mavsim, a po govoru Sirac. Po životu bio je seljački prost ali je blistao vrlinama. Imao je samo jednu haljinu. I kad mu ona ovetša, on je ne baci, nego neprestano stavljaše zakrpu na zakrpu, i tako nekako pokrivaše golotinju svoju. Toliko je ovaj prepodobni bio gostoljubiv, i toliko se starao o putnicima i sirotinji, da su vrata njegove kelije bila svima otvorena. Kažu da je imao dva suda: jedan pun brašna, a drugi pun ulja. Iz njih je davao potrebitima, i oni se nikad nisu praznili niti presušili. „Jer je Bog, po rečima apostola Pavla, bogat za one koji ga prizivaju“ (Rm. 1, 12). Bog, koji je učinio da se u gostoljubive prema proroku Iliji Sareptske udovice ne potroši brašno iz zdele i ne nestane ulje u krčagu, umnožavao je dobra ovog čudesnog i gostoljubivog Mavsima prema meri njegovog gostoljublja. Pošto je tako divno i sveto proveo vreme života svog, prepodobni Mavsim otide ka Gospodu, krajem četvrtog veka“.
Iz žitija prepodobnog Salamana Molčalnika: „Ovaj prepodobni rodio se u naselju Kapersana, na obalama reke Eufrata. Zavolevši molčalnički život monaški, on nađe s one strane reke jednu malu keliju, zatvori se u nju, ali ne ostavi na njoj ni vrata, da bi mogao izlaziti, ni prozor, da bi svetlost mogla ulaziti. Ispod zemlje iskopao je mali hodnik, kroz koji je jednom u godini izlazio i sakupljao sebi hranu za celu godinu. Saznavši za njegovo podvižništvo, arhijerej toga kraja ode k njemu, želeći da mu da sveštenički čin. I prokopavši jednu rupu na keliji njegovoj, arhijerej uđe, stavi ruku svoju na glavu prepodobnoga, i satvori molitvu rukopoloženja. I potom govoraše mu mnogo, i kaza mu da ga je rukopoložio za sveštenika, ali prepodobni ne progovori ni reči. Otišavši, arhijerej naredi da se opet zatvori ona rupa koju on beše otvorio na keliji. Jednom prilikom pređoše noću tamošnji hrišćani reku Eufrat i razvališe keliju prepodobnome, pa ga uzeše i odneše u svoje selo. A on im se ne usprotivi, niti reče da to ne čine. Pošto su u svome selu imali gotovu keliju, oni ga zatvoriše u nju. I prepodobni i tu provođaše molitveno podvižnički život, ne govoreći ni s kim. Posle ne mnogo dana dođoše hrišćani iz drugog sela s one strane reke, i noću razvališe opet keliju njegovu, i uzeše prepodobnog i odneše u svoje selo. A on im ne reče ni reči, niti zatraži da ga ostave, niti pak projavi želju da ide. Tako je ovaj prepodobni uspeo da potpuno umrtvi sebe za ovaj život. … Blaženi Salaman, umrtvivši na takav način sebe, kao niko drugi nikada, provede svoj život, dok ne otide ka Gospodu, da se večito raduje„.[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI