Predlažemo vašoj pažnji duboke reči svetiteljke našeg vremena o iskušenju sa kojim se suočavaju mnogi ljudi danas. Na koji način da se suočimo sa tečkim duševnim stanjem? Na koji način da pravilno prihvatimo i suočimo se sa depresijom? Pročitajte savet ove divne svetiteljke.
„Zašto se čudiš što ti se menja raspoloženje? Pogledaj ovo prekrasno nebo… Ono je sada čisto i plavo, ali, vidi, pojavljuju se ogromni beli oblaci kao da su se belosnežne grudve prikovale za nebeski svod. I, evo, sve se to pretvara u bele, nežne oblake. I odjednom se pojavljuju crni oblaci bakarnog odsjaja, koji će vrlo brzo da se zgusnu. Priroda postaje mračna i sve živo se uznemiri jer oblak pritiska mozak i steže se srce. Međutim, evo, diže se vetar, zagrmi grom i poče jaka kiša; nebo se razvedri, pomoli se sunce, vazduh se pročisti, nastade prijatna svežina, sve zamirisa, sve oživi i čovek se osokoli… Zar isto to ne preživljavaš i ti, rođeni, kao i svi, a ni ja nisam izuzetak? Kada se posle prolivenih suza očisti naše srce, na duši postaje lako. O, kako je mnogo milosti u Svemogućeg.“ (Sveta Marija Gačinska, Riznica, Zemun. 2016. str. 26-27)
„Depresija je duhovni krst. Ona se, na korist, daje grešniku koji ne zna kako da se pokaje, to jest, onome ko posle pokajanja ponovo zapada u prijašnje grehe… Stoga, postoje samo dva leka koja mogu da leče ovu, ponekad izuzetno tešku duševnu patnju. Čovek mora da se nauči pokajanju i da pokaže njegove plodove. Ili, pak, da nosi ovaj duhovni krst, sa poniznošću, blagošću, pokajanjem i velikom blagodarnošću Gospodu, sećajući se da Gospod nošenje takvog krsta smatra plodom pokajanja… Kako samo naposletku nastupa velika uteha kad čovek shvati da je njegova obeshrabrenost u stvari neprihvaćen plod pokajanja, to jest, neka vrsta nesvesnog samo-kažnjavanja usled odsustva traženih plodova… To bi trebalo da nas učini krotkima, te depresija postepeno iščezava, a rađaju se istinski plodovi pokajanja…“[1]
[1] https://svetosavlje.org/sveti-oci-o-depresiji/2/
KOMENTARI