Pitanje i dilema koja muči mnogo, mnogo ljudi danas – kako se osloboditi napetosti, nesigurnosti koja stoji u duši, koja je često naš stalni pratilac? Pročitajte odgovor svetitelja Pravoslavne Crkve koji je živeo u naše vreme, prepodobnog Pajsija Svetogorca.
– Starče, u sebi osećam nesigurnost, napetost.
– Osiguraj se Bogom, dete moje. Zar ti znaš samo za osiguranje auta? Božije osiguranje ti nije poznato? Prekrsti se pre nego što bilo šta učiniš i reci: „Hriste moj, Bogorodice moja, pomozite mi“. Zar postoji veća sigurnost od poverenja u Boga? Kada čovek poveri sebe Bogu, on neprestano od Njega prima benzin „super“ i njegova duhovna mašina se nikad ne zaustavlja, stalno se kreće. Koliko god možeš, budi pažljiva, moli se, imaj poverenja u Boga i On će ti pomoći u svakoj teškoći. Da bi se oslobodila napetosti i uznemirenosti, pojednostavi svoj život potpunim poverenjem u Boga.
– Starče, uvek sa strahom i kolebanjem počinjem da radim ono što mi se kaže i od straha može da mi se desi da posao ne obavim valjano.
– Prekrsti se, dobro dete moje, i čini ono što ti se kaže. Ako pomisliš: „Molitvama Svetih Otaca naših…“, zar baš nijedan od tolikih svetitelja neće hteti da ti pomogne? Nikada ne gubi poverenje u Boga. Ne guši samu sebe svojom uskom, ljudskom logikom; tako ćeš se samo mučiti i sprečavati božansku pomoć. Ako posle svog blagorazumnog delanja ti Bogu poveriš i samu sebi i sve što radiš, to će da pomogne ne samo tebi, već i drugima. Poverenje u Boga je velika stvar…
Velika je stvar predati sebe u ruke Božije. Ljudi pred sebe postavljaju neke ciljeve i trude se da ih dostignu, ne osluškujući pritom šta je volja Božija i ne starajući se da svoje postupke usaglase sa njom. Bogu se treba predati sa poverenjem, Njemu prepustiti da upravlja događajima, a mi prilježno ispunjavajmo svoje dužnosti. Čovek će se mučiti ako nema toliko poverenja u Boga da se potpuno preda u Njegove ruke. Obično čovek prvo pribegava ljudskoj utesi, pa tek kada se razočara u ljude – pribegava Bogu. Ako nećemo da se mučimo tražićemo božansku utehu, jer ona i jeste jedina istinita uteha. Vera u Boga nije dovoljna, potrebno je i poverenje u Njega. Poverenje u Boga privlači Njegovu pomoć. Hrišćanin veruje i poverava sebe Bogu do smrti…
Ako čovek hoće da živi bez napetosti, treba da veruje u ono što je rekao Hristos: „Bez Mene ne možete činiti ništa…“ Odnosno, potrebno je da čovek, u dobrom smislu te reči, očajava nad sobom i da veruje u silu Božiju. Očajavajući, u dobrom smislu, nad samim sobom, čovek nalazi Boga. Svu nadu svoju na Tebe polažem (Iz Bogorodičinog tropara 2. glasa). Čak i najduhovniji ljudi ne mogu da budu sigurni za svoj život, pa zato uvek pribegavaju sigurnosti koja je u Bogu. Oni svoju nadu polažu na Boga i očajavaju samo zbog svog „ja“, jer to „ja“ donosi čoveku svaku duhovnu nesreću.“[1]
[1] Starac Pajsije Svetogorac, Pouke, tom 2, Duhovno buđenje, str. 275-276., 277., 279. Vranje 2009.
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI