Opet i opet – o žalosti prema sebi. Dovoljno je samo pažljivo ili, naprotiv, odlučno upozoriti: „Ni u kom slučaju se ne treba predavati samožaljenju!“, i odmah kod nekoga nastaje nedoumica:
„Kako je moguće sebe ne žaliti, o sebi ne brinuti? Pa tako se i jednostavno možeš uništiti, ne saosećajući sa sobom!“
Ili čak ogorčenje:
„Evo, vi propovedate surovost prema sebi, a da li ste spremni da rešavate posledice te surovosti? O sebi se itekako brinete!“
Ne preterujem: čujem i gore od ovoga.
Ali sve ovo većinom proizilazi iz toga što mnogi ljudi nikako ne mogu da razlikuju ova dva pojma: žalost prema sebi i brigu o sebi.
Drugo (briga o sebi) pomaže da se život menja na bolje, da se razumnije odnosimo prema svojim snagama, sposobnostima, resursima; podrazumeva zdravo rasuđivanje o tome šta čovek može, a šta ne može, šta mu je korisno, a šta štetno, kako izbegnuti prekomerno opterećenje, kako ojačati svoje zdravlje, kako pravilno organizovati radni dan i proces u celini, kako sebi obezbediti potreban odmor. Razumna briga o sebi pomaže da se donese odluka: ostati na starom poslu ili tražiti novi, trpeti nepravedne primedbe ili otići sa mesta gde one predstavljaju normu radnih odnosa, dozvoljavati sebi redovno preopterećenje ili jasno postaviti granice, jer radni dan ne treba da traje 24 sata. Jednom rečju, koristi od nje, od brige o sebi, je mnogo.
A prvo (žalost prema sebi)… Prvo je emocionalno iskustvo koje nikakve promene na bolje ne uslovljava, jer je po pravilu pasivno, to jest, suštinski nije aktivno. Međutim, žalost prema sebi je opasni „začin“ za „jelo“ kao što su za nas teške okolnosti. Ona nas podstiče da osećamo svaku neprijatnost, svaku složenost, svaku nepravdu, svaki bol, konačno, u njihovom maksimalnom izrazu.
Štaviše: ona demorališe, oduzima snagu, zbog nje nam ruke padaju, navaljuje na nas tuga, žalost, uninije, koje prelazi u očajanje.
Često je preteča depresije i prepreka za izlazak iz nje. Dakle, ako rezimiramo, od nje nema nikakve koristi, a šteta je neizmerna.
Baš iz tog razloga uvek pozivam na svesnu i razumnu brigu o sebi. I istovremeno na odricanje od besplodnog i dušerazdirajućeg samožaljenja.
Nadam se da je sada razlika potpuno jasna!
Sa telegram kanala igumana Nektarija Morozova.
Preveo Stanoje Stanković
KOMENTARI