Od sveg srca bih preporučio iskreni odgovor sveštenika i psihologa Aleksandra Gavrilova na temu koja je, na žalost, isuviše dobro poznata mnogima od nas.
*
„Imam strah da ne uvredim ili uznemirim bilo koga. Jako zavisim od tuđeg mišljenja. Osećam snažna osećanja krivice i uznemirenost, ako shvatim da sam nekoga nečim povredila. Odmah počinjem da grdim sebe, ne mogu da se umirim dok se ne izvinim, dok se ne opravdam nekako. Ovo je posebno snažno u odnosima sa mamom. Shvatam da često preterujem pravim slona od mrava, ali svejedno to isto radim…“
Ovo što ste sada pročitali je uobičajena „dijagnoza“ osobe koja je vaspitavana pomoću manipulacija. To je ono klasično:
„Zar želiš mamu da uznemiriš i ožalostiš? Hajde, hajde, da me srce sada ne zaboli…“
Kada vi na isti način manipulišete svojom decom, pretvarate ih u iste takve odrasle koji:
– zavise od tuđeg mišljenja,
– izvinjavaju se svima tri puta dnevno,
– grde sebe zbog svega na ovom svetu,
– nisu u stanju da se zaustave dok ne dobiju „zeleno svetlo“ od mame, šefa na poslu ili kasirke u radnji.
Radi se o tome da dete nije u stanju da se prema nekome odnosi na jedan način, a prema drugome na drugi.
Ako se bude bojalo da uznemiri mamu, bojaće se da uznemiri i učiteljicu.
Osećaće krivicu ako se šefica namrštila.
I izvinite, neće poslati tamo gde treba, muškarca koji radi pića i izlaska želi da je odvuče u krevet – jer je neprijatno, „on će se uvrediti“…
I šta sada da radi takva devojka?
U najboljoj varijanti, krenuće na psihoterapiju. Sedam godina od jutra do večeri će prorađivati, kopati po sebi. I ako joj pođe za rukom – naučiće da pruža otpor.
*
Međutim, 99% takvih ljudi neće otići nigde. Oni jednostavno na sebe stavljaju krst.
Ali je to zato baš prijatno, zar ne?
Ona ima zlatnu medalju, diplome završenih škola. Sve kao i drugi ljudi.
A to što se boji da uvredi čoveka koji je eto, obratio pažnju na nju i ulazi mu u krevet ili što tri godine radi na poslu gde joj ne plaćaju – pa eto, dešavaju se takve stvari.
Tako da devojke, dok niste zakasnile, dok deci nije 15 godina, prekidajte takve manipulacije krivicom, stidom i strahom. Jer će se kasnije takva deca ceo svoj život oporavljati. Zbog vas.
A šta da radi sama devojka koja je postavila pitanje?
Da počne da uvažava sebe.
Da počne da voli sebe.
Da počne da ulaže u sebe.
Da ide na psihoterapiju, na grupnu terapiju. Da prorađuje svoje teme.
Mnogo posla ima.
Što se kaže, „hvala“ roditeljima.
KOMENTARI