Из пера оца Нектарија, као и увек, кратко и сјајно расуђивање о страху који мучи неке верујуће људе. Они се боје да ако буду радили психолошки на себи, то ће у њима постепено, неприметно и за њих саме, угасити њихову веру. Да ли је тако? Ево како пише о. Нектарије.
*
„Бог је светлост, и таме у Њему нема никакве,“ говори апостол Јован Богослов (1 Јн. 1:5)
Размишљам о овим речима и схватам да имају наставак …
Бог је Живот и у Њему нема никакве смрти.
Бог је Љубав и у Њему нема никакве мржње.
Бог је Добро и у Њему нема никаквог зла.
И што смо ближе Њему, то је мање таме у нама, то је мање зла у нама, то је мање мржње у нама, то је мање смрти…
А ако се сјединимо са Њим, сами постајемо светлост, љубав, добро, живот, јер се испуњујемо свим тим од Њега, док се све оно што нас разара и погубљује нестаје, одлази као нешто што нема сопствену природу, као оно што се рађа од недостатка истински и реалног постојећег.
И када ме питају: да ли постоји опасност да психологија замени веру човеку, решавајући његове суштинске проблеме, ја увек говорим управо о овоме.
Психологија је веома добра и корисна. Она је у стању да човеку открије много тога о њему самом, помаже му да се носи са многим тешкоћама, много тога да превазиђе, пронађе у себи оно што је главно и држи га се. Међутим, она не прелази мост између не-постојања и постојања, између смрти и живота, она не може да учини човека бесмртним. Бесмртност је могућа само у сједињењу са Извором живота.
Зато – не, психологија никада неће заменити веру. Она може да служи, да јој помаже.
Али да је замени – не.
Са телеграм канала игумана Нектарија Морозова.
Превео Станоје Станковић
КОМЕНТАРИ