„А Он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога“. (Мт. 19:17) – Недеља дванаеста по Педесетници

Мт. 19:16-26

16. И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?
17. А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповести.
18. Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не сведочи лажно;
19. Поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.
20. Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?
21. Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.
22. А када чу младић реч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.
23. А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско.
24. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.
25. А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти?
26. А Исус погледавши на њих, рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

 

„Бог је благ у сагласности са виђењем у коме се Бог јавља људима чистог срца, као што пише: „Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца“ (Пс. 73:1). Међутим, када грешници буду видели Судију, Он им се неће показати ни благим, нити ће се они обрадовати Богу срцем, већ ће „заплакати због Њега сва племена земаљска“ (Отк. 1:7), као они који се налазе у броју лукавих и неверних. Зато је Исус одговорио младићу који Га је назвао благим учитељем: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.“ … Хајде да прво размотримо на почетку шта је љубав према овом животу. Јер овај живот воле, какав год он био; нека је оптерећен невољама, нека је јадан, међутим, људи се боје његовог краја… Зато треба погледати, треба постати свестан колико више треба да волимо вечни живот, ако овај жалосни живот који у једном трену може да се прекине, ми толико волимо. Помислите браћо, колико више треба да волимо тај живот ако се он никада неће завршити. Ти волиш овај живот у коме се толико трудиш, трчиш, бринеш, журиш – не може се набројати шта је у овом несрећном животу све неопходно – сејати, орати, шити, пловити морем… И након свог тог труда, твој живот ће доћи крају. Погледај шта трпиш у тако жалосном животу који толико волиш? И ти мислиш, да ћеш заувек живети и никада нећеш умрети? Храмови, зидови, мермер подупрти гвожђем падају и руше се, а човек сматра да неће умрети? Учите се браћо да тражите вечни живот, где нећете трпети ништа од тога, већ ћете вечно царовати са Богом“. Блажени Августин