Да ли можемо да угодимо Богу помоћу свакодневних обавеза или не? У свакодневици, у мору обавеза прође по читав део дана, некада и по цео дан, а да уопште и не помислимо на Бога. Како да наш ум задржимо близу Бога током обављања наших свакодневних послова и обавеза? Прочитајте одличне савете светог Теофана Затворника!
„Како живети без дела? Јер тада влада грешна доконост. Треба нешто да се ради, да се обављају неки домаћи послови. То је Ваша дужност. Не треба пресецати спољашње односе. Треба их одржати, и потребно је да се одрже. То је дуг људској заједници. Али сва таква дела могу и треба да се обављају тако, да не одбијају мисао о Богу. Како то? Постоји код нас празноверје, готово свеопште, да чим се прихватиш неког домаћег или сличног посла, одмах излазиш из области божанских и богоугодних дела. Одатле када се појави жеља да се живи богоугодним животом или се о томе поведе реч, обично је са тим повезана мисао, да ако је тако, онда треба побећи из друштва, побећи из дома у пустињу, у шуму. Међутим, то уопште није тако. Свакодневни послови и друштвене обавезе од којих зависи стање породице и друштва јесу Богом одређена дела чије испуњавање не представља прелазак у небогоугодну област, него управо хођење у делима Божанским. Држећи се таквог погрешног мишљења сви тако и поступају, и бавећи се свакодневним и друштвеним пословима ни не помишљају на Бога…[1]
Потребно је да све ствари које Вам бивају пред очима протумачите у духовном смислу, и да то тумачење тако затворите у свој ум, да када погледате на неку ствар, очи виде чулну ствар, а ум сагледава духовну истину. На пример, видите мрље на белом платну и осетите како је непријатно и жалосно наићи на тако нешто. Протумачите то сада тако, како жалосно и тешко мора да буде Господу, анђелима и светитељима када виде греховне мрље на нашој души, убељеној стварањем по лику Божијем и препорађањем у купељи крштења, и опраној сузама покајања. Ако чујете да мала деца праве велику буку и неред када остану сама код куће, то протумачите тако, да се бука и неред подижу и у души када од ње оду пажња према Богу и страх Божији. Уколико осетите мирис руже или неки други мирис који Вам прија, а онда осетите смрад па се окренете и запушите нос, то протумачите овако: свака душа има свој мирис: добра – добар, а лоша – лош. Анђели Божији и светитељи, а неретко и праведници на земљи осећају тај мирис и због доброга се радују а због лошег тугују. Ово Вам говорим само примера ради, а свака ствар може да подстакне различите духовне мисли, код једнога једне, а код другога друге. Све што Вас окружује и на шта наиђете протумачите онако како налазите да је најкорисније за Вас. Почните од куће и протумачите све у њој: саму кућу, зидове, кров, темељ, прозоре, пећи, столове, огледала, столице и друге ствари. Пређите на житеље па протумачите родитеље, децу, браћу, сестре, сроднике, слуге, посетиоце и остале. Протумачите и уобичајени ток живота: устајање из постеље, поздрављање, обед, рад, одласке из куће, повратке, пијење чаја, примање гостију, певање, дан, ноћ, сан и све остало“[2].
Ако вам се допада ово што сте прочитали, позивамо вас да нам се прикључите! Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом уз помоћ светоотачким тумачења, прикључите се библијским беседама.
[1] https://svetosavlje.org/sta-je-duhovni-zivot-i-kako-se-za-njega-osposobiti/51/
[2] https://svetosavlje.org/sta-je-duhovni-zivot-i-kako-se-za-njega-osposobiti/53/
КОМЕНТАРИ