Како се навлачимо на порнографију?

Аутоматски и на мастурбацију због које се порнографија и гледа…

*

Не знам да ли сте чули за Калвина Кулиџа, 30. председника Сједињених Америчких Држава? Помиње се анегдота са њим и његовом супругом која гласи отприлике овако.

„Током посете фарми јаја са својим супругом 1920-их, госпођа Кулиџ, прва дама, била је импресионирана учесталошћу с којом су петлови имали парење са кокошкама, и затражила је од помоћника да на то скрене пажњу њеном мужу. Председник Кулиџ се брзо снашао и одмах упитао да ли се сваки петао увек пари са истом кокошком, на шта је добио одговор да, како би се одржала висока учесталост парења, сваки петао мора да буде упарен са новом кокошком сваких неколико дана. Председник је затим замолио помоћника да и на ову чињеницу скрене пажњу његовој супрузи.“

Шта рећи, врло складан брак …

Елем, овај догађај са фарме пилића је послужио да један биолошки феномен (познат и у психологији), добије назив – „ефекат Кулиџа“. Овај ефекат објашњава појаву да сексуално интересовање опада временом према истом партнеру, али се изненада и врло брзо обнавља у присуству новог партнера. Без овог феномена, огромна индустрија порнографије која током једне године заради на десетине милијарди долара – просто не би постојала.

Ево неуро-физиолошког механизма који објашњава како и зашто се то дешава. Важно је да га знамо јер нисмо у стању да направимо никакву промену, док не схватимо шта се дешава. Када то знамо, лакше ће нам бити да победимо.

Допамин је неуротрансмитер, хемијска супстанца у нашем мозгу која је у великој мери одговорна за задовољство. Међутим, не само када добијемо задовољство, већ још више – док га очекујемо. Управо на томе се и заснива зависност од кладионица рецимо, јер кладионичар не осећа толико задовољство од добитка (иако ни то није занемарљиво) колико од ишчекивања да ли ће му тикет проћи или неће. Није зависник само главни јунак из Лазаревићевог дела „Први пут с оцем на јутрење“ који је прокоцкао кућу, већ и онај ко сваки дан уплаћује макар и минимум од 20, 30 или 100 динара и онда чека да ли ће му тикет проћи. И за све то време чекања, допамин се излучује и човек се осећа живо… Јер то је идеја кладионица – не да човек једном потроши хиљаду или десет хиљада динара, не погоди тикет и одустане. Не, циљ је да се навуче на удицу, да из дана у дан даје новац, мало по мало, да скроз постане зависан од кладионице због допамина који се лучи и тако –  исцеди до краја. Шта мислите, зашто дају „бонусе“ добродошлице за нове кориснике?

Али, да се вратимо на порнографију. Дакле, допамин је одговоран за задовољство које ишчекујемо. Међутим, допамин скаче и при свакој (пријатној) новини. Када знамо колико порнографије има на интернету – човек може да гледа сатима и сатима порно-филмове, да увек види нове и нове врло привлачне и голе девојке у сексуалном односу, постаје врло очигледно колико је наш мозак преплављен допамином. Буквално плива у њему и задовољству које он изазива. На сваких неколико минута може да гледа новог „партнера“ на интернету, у сексуалним сценаријима и позама којима пожели. Сваког дана може сатима да гледа потпуно нови, до максимума узбудљиви садржај. Човек данас за пола сата буквално може да види више голих привлачних жена него што су његови преци видели током целог свог живота… Толика количина задовољства која се осећа док се гледа порнографија не може да се пореди ни са чим другим.

И што каже наш народ, у неком тренутку „ђаво дође по своје“.

Током целе ове навучености на порно филмове, буквално се мења структура мозга. Мозак више није у стању да ствара толико допамина колико добија стимулуса кроз порнографију. Пошто је научен на толико високе нивое допамина, обична животна задовољства престају да радују, на њих почињемо да гледамо у „сивим тоновима“. Појављује се незадовољство, депресивно расположење, узнемиреност – долази до поремећаја расположења јер је поремећена биохемија у мозгу. Иако је допамин доминантан, поремећена је активност и норадреналина, окситоцина, тестостерона, вазопресина… Хоћу да кажем да је у питању врло комплексна ситуација у врло осетљивом органу као што је људски мозак.

Као код алкохоличара и наркомана, потребно је много више стимулације да би се излучили неуротрансмитери у мозгу и омогућили нам да осетимо задовољство. И као што неко са „лакших“ дрога прелази на „тешку артиљерију“ да би осетио првобитно задовољство, тако креће и интернет претрага за све болеснијим и перверзнијим видовима порнографије…

И оно што је посебно болно за (мушке) порно-зависнике – долази до еректилне дисфункције изазване порнографијом (Porn-Induced Erectile Dysfunction). То је потпуно природна последица, нормална реакција када наше тело отказује послушност таквом „порнографском“ мозгу. Јер ниједна жена или мушкарац не могу да се такмиче са порнографским „дивама“ и „суперстаровима“ који се гледају на интернету… Партнери нису довољно „стимулативни“, нити то желе да буду. Нормалан интимни однос је много више од просте механике и испуштања звукова.

Добра вест је да када се појави еректилна дисфункција, она често постаје „аларм“ који може да пробуди доста зависника. Све друге појаве, колико год биле непријатне нису довољно алармантне.

Још боља вест је да је ова појава – еректилна дисфункција (или просто речено, импотенција због преплављености порнографијом), пролазног карактера. Међутим, потребно је време (што је више порнографије било и што је она била екстремнија, потребно је више времена) – неколико месеци да се мозак опорави. Ово време је потребно да се испољи својство мозга, способност да измени раније неуронске везе и изгради нове – такозвана неуропластичност мозга. Време да се допамин спусти на нормалне границе, да се избалансира веома осетљива биохемијска активност мозга. Међутим, у овом периоду је неопходна апсолутна апстиненција од било каквог гледања порнографије.

Коју стратегију користити, како се понашати, шта радити током тог периода, о томе више у наредном тексту за пар дана.

Бирај сам/а, само од тебе зависи да ли ће ти се живот који ти је Господ дао, свести на жалосно гледање порнографије…