Христос се роди! Ваистину се роди!
Желео сам да вам поклоним мало подсећање од стране Светих Отаца о значају данашњег празника. Знамо сви колико ћемо данас примити (и послати) иконица са пећином и јаслама, поздрава и честитки родбини, пријатељима, просто људима који су нам међу контактима у телефону? Шта је дубљи смисао, шта је права суштина овог догађаја? Зашто се Христос родио? Шта не бисмо смели да заборавимо? Прочитајте са пажњом и молитвом ове редове у наставку…
*
„Спаситељ прима тело да би све обновио, јер је доликовало да Он, кроз Кога је у почетку све постало, обнови Собом све. У почетку је кроз Њега све ушло у биће: а касније, пошто је све пало, Логос је постао тело и обукао се у тело да у Њему све обнови. Он је постао човек, да би спасао човека“. (свети Атанасије Велики)
„Примити тело и претрпети све оно што је оваплоћени Син Божији претрпео јесте далеко веће дело него створити свет и извести га из небића у биће. Оваплоћење Бога је далеко веће дело човекољубља од стварања света“. (свети Јован Златоуст)
„Оболелој природи нашој потребан је био лекар, паломе човеку потребан је био исправитељ, лишеноме живота потребан је био оживотворитељ, одстрањеноме од удела у добру потребан је био водитељ ка добру, затвореноме у тами потребан је био долазак светлости, заробљеник је тражио откупитеља, сужањ заштитника, роб ослободиоца. То је било довољно да побуди Бога да посети људску природу: да се оваплоти“. (свети Григорије Ниски)
„У чудесну тајну богооваплоћења, уткане су све тајне Божије и дате човеку као одговор на његове муке у греху, очај у злу и беспомоћност у смрти. Ако је до оваплоћења Сина Божијег и могло бити сумње у промишљање Божије о палом човеку, у љубав Божију према грехољубивом свету, актом оваплоћења показана је сва бесконачност и бесмртност љубави Божије према палом роду људском. Оваплоћењем својим Бог је завршно и савршено показао и доказао да је љубав – срж Његовог божанског бића, да је Он – љубав“. (свети Јустин Ћелијски)
КОМЕНТАРИ