Видимо на себи, на другима да се непрестано мењамо, да ниједног трена у духовном животу не стојимо на истом месту. Шта се са нама дешава, како се ове промене виде на нашој души? Како можемо да утичемо на себе, да нас Бог и Анђели виде другачијим него што јесмо у овом тренутку? Један од највећих подвижника наше Цркве, преподобни Андреј Јуродиви нам врло јасно и сликовито објашњава:
„У почетку душа свакога човека блиста јаче од сунца; али уколико човек расте и пролази године, душа се његова мења према делима његовим и све више личи на дела његова; и каква су дела његова, такав је и изглед душе његове. Ако се човек труди у Еванђелским врлинама, душа му постаје чиста и светла; ако пак живи у гресима, душа му постаје мрачна и тамна. Но и они који живе у врлинама, душе им нису истога сјаја: јер свакоме душа сија према труду који он улаже подвизавајући се у божанским врлинама. Неке душе сијају јаче од сунца, неке као сунце, неке као месец, неке као светлост, неке као муња, неке као ћилибар, неке као љубичица, неке као вуна, неке као чисто злато. Једном речју: како се ко подвизава, онако и сија. Уколико се кроз подвиге приближава Богу, утолико јаче и сија, и постаје Бог по благодати заједничарењем у Светоме Духу. Уколико неко трпи невоље и муке ради Господа, утолико постају ближе Богу. Као што црно гвожђе, када се метне у огањ, сија и сво постаје огањ, тако и људи. Дух Свети је огањ, а ми смо црно гвожђе. Уколико упражњавамо пост, бдење, свуноћно стајање, молитву, уздржање – врлине, прописане нам од Духа Светога, утолико ћемо сијати очишћени, просветљени, озарени. – Тако исто, само у обратном правцу, треба расуђивати и о онима који душе своје прљају гресима.“[1]
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-11/3/
КОМЕНТАРИ