Преподобни Никон Бељајев, последњи оптински Старац пише о нечему што је за многе од нас „слаба тачка“, што бисмо често желели да избегнемо по сваку цену. Ради се о патњама и искушењима на која наилазимо током живота. Да ли ће нас, ако будемо довољно верни, Бог сачувати од сваког искушења или се ту ради о нечему другом? Како да се понашамо када искушења ипак покуцају на наша врата?
„Треба знати да нас божанствени Промисао не ослобађа од патњи савршено, не удаљава их од нас сасвим и не избавља нас од искушења, не избавља нас од њих потпуно, али нам даје силу, чврстину и храброст да их побеђујемо. Погледајте на безбројни скуп светих угодника Божијих. Господ их није … избављао од патњи, него им је давао чврсту вољу, тврду наду да се не колебају чак ни за време великих искушења. И заиста, ништа их није могло поколебати, како и говори Апостол: „Ни патња, ни глад, ни мач, ни беда, ни висина, ни дубина…, ништа нас не може одвојити од љубави Божије“ (види Рим. 8:39). И Христос се молио за Своје ученике и молио Бога Оца: „Не молим да их узмеш из света, него да их сачуваш од непријатности“ (види Јн. 17:15). Господ попушта искушења, али заједно са тим даје и силу да се та искушења претрпе. Док је Петар гледао у Христа, ишао је по води, дата му је власт, Божанствени Спаситељ му је дао власт да иде, и он је ишао. Иако се бура није прекинула, таласи се нису утишали, под његовим ногама је, као и раније, кипело узаврело море. Када и нас постигну патње и искушења, у време њиховог наиласка морамо имати нарочиту чврстину и храброст. Треба знати да места без туге и околности без туге није било, нема, нити ће бити на земљи. Без туге место може бити само у нашем срцу. Ако срце буде пуно љубави божанствене, оно ће бити без туге, спокојно и никакве патње неће бити страшне. Када је Божанствени Спаситељ ушао у брод код Својих ученика, када су се они сјединили са Христом и увидели и осетили Га тик уз себе, као што је речено у Јеванђељу: „преста ветар и би тишина велика“ (види Мт. 8:26). Исто се дешава и са човеком. Ако ми будемо са Христом и у Христу, никаква нас патња неће узнемирити, радост ће испунити наше срце тако, да ћемо се и у патњама и у време искушења радовати“.[1]
[1] https://svetosavlje.org/u-gospoda-se-uzdam/4/
КОМЕНТАРИ