Strasti često zamišljamo kao velike i očigledne grehe, ali se one najčešće pokazuju u sasvim običnim trenucima: u gnevu koji dugo nosimo, utesi koju tražimo u hrani, strahu zbog onoga što nemamo ili mislima koje nas udaljavaju od molitve. One nisu naša prava priroda, već sile duše koje su navikom skrenule u pogrešnom pravcu.
U ovoj uvodnoj besedi govorimo o tome odakle strasti dolaze, zašto ostaju u nama i posle krštenja i kako da razlikujemo ono što osećamo od greha koji činimo. Cilj nije da čovek osudi sebe, već da prepozna šta se u njemu događa i da, uz strpljenje, trud i Božju pomoć, sopstvene sile koje su skrenule ponovo usmeri ka dobru.
