Postoji uverenje koje živi u mnogim pravoslavnim domovima, nikad glasno izrečeno, ali se oseća. Neka vrsta neizgovorenog pravila: ako je nešto prijatno, lepo, veselo — verovatno je sumnjivo. Ako uživamo, treba da budemo oprezni. Ako se smejemo — možda preterujemo. Hrišćanstvo, čini se po tom shvatanju, treba da bude nešto strogo, mračno, večno pokajničko. Hteo bih danas da sa vama pogledamo na ono šta Sveto Pismo i Sveti Oci zaista govore o dobrim radostima ovog života. Jer — govore o tome, i govore mnogo.
Šta govori Pismo? Premudri Solomon u Knjizi propovednika piše nešto za šta se možemo iznenaditi: „ Eto, to videh da je dobro i lepo čoveku da jede i pije i uživa dobro od svega truda svojega kojim se trudi pod nebom za života svojega, koji mu Bog da, jer mu je to dio.“ (Prop. 5: 18). I još: „Zato ja hvalih veselje, jer nema ništa bolje čoveku pod suncem nego da jede i pije i da se veseli; i to mu je od truda njegova za života njegova, koji mu Bog da pod suncem.“ (Prop. 8, 15).
Dakle — jelo, piće, veselje, uživanje u plodovima sopstvenog truda. Sve to, kaže Solomon, dar je Božji. Ne iskušenje, ne zamka, ne nešto sa čim treba da budemo u stalnom ratu. Dar.
Isus sin Sirahov govori i o muzici za trpezom: „Što je pečat rubina na ukrasu zlatnom, to je milozvučje muzičko na gozbi vinskoj. Što je na okovu zlatnom pečat smaragdni, to je pojanje muzičara uz sladosno vino.“ (Sir. 32, 5–6). A za domaći život kaže: „ Na vreme ustaj i ne kasni, hitaj domu i ne budi lenj; Onamo igraj i čini po željama svojim i ne sagreši rečju gordom.“ (Sir. 32, 13–15).
I muževima i ženama, Pismo govori otvoreno o blagoslovu bračne intimnosti: „Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje; Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njezine neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njezinoj posrći jednako.“ (Priče 5, 18–19). Ovo nisu reči koje je trebalo skriti ili ublažiti. Nalaze se u Svetom Pismu — reči nadahnutoj Bogom. Gospod Isus Hristos je Svoje prvo čudo učinio na svadbi u Kani Galilejskoj. Nije otišao. Nije odbio poziv. Sedeo je među gostima, i kada je vina ponestalo — pretvorio je vodu u vino. Niko ko Mu je pristupio sa preteranom strogošću i poricanjem radosti ne bi tako postupio.
Apostol Pavle piše Timoteju da Bog „nama sve obilno daje na uživanje“ (u prevodu Sinoda SPC „na upotrebu“) (1. Tim. 6, 17). Reč koju apostol upotrebljava na grčkom je ἀπόλαυσιν — zadovoljstvo, nasladu, uživanje. Nema ovde nikakvog izvinjavanja, nikakve ograde. Bog daje — i daje obilno — upravo za to.
Pet mesta iz Svetog Pisma. Svako od njih govori isto: radost, uživanje u dobrima ovog života, veselje — nisu u suprotnosti sa verom. To je dar Božji.
Šta kažu Sveti Oci? Sveti Jovan Damaskin nam nudi praktične kriterijume za razlikovanje dobrih radosti od štetnih. „Dobrim, pak, uživanjima treba smatrati ona koja nisu skopčana sa tugom, niti uzrokuju kajanje, niti čine bilo kakvu štetu, niti, pak, prevršuju meru, niti nas umnogome odvlače od važnih dela ili porobljavaju“. Dopustiva uživanja, kaže, moguća su „u prikladno doba, na prikladan način i u prikladnoj meri„ (Tačno izloženje pravoslavne vere). Obratite pažnju: ne kaže „izbegavaj uživanje“. Kaže — znaj meru. To je ogromna razlika.
Sveti Jovan Zlatoust piše direktno i jasno: „Ako hoćeš da nađeš zabavu — idi u šume, pored tekuće reke, na jezera, u vrtove, slušaj pevanje cvrčaka… Imaš ženu, imaš decu? Šta može da se uporedi sa takvim uživanjem? Imaš kuću, imaš prijatelje? To donosi veliko zadovoljstvo, i zajedno sa čestitošću donosi i korist. Reci mi, šta je prijatnije od dece? Šta je milije od žene za onoga ko želi da živi čestito?“ Na drugom mestu piše: „Kupaj se, sedaj za trpezu, upotrebljavaj vino — umereno; ako hoćeš da jedeš meso, niko te ne sprečava. Uživaj u svemu tome — samo se uzdrži od greha.“ Sveti Jovan ne kaže: odrekni se, već uživaj — i ne greši. On dodaje još: „I lepota služi svezom braka — jer ljude veoma privlači telo. Pošto nam je dat težak i naporan život, dato nam je i neko utešenje; otuda se rasplamsava ljubav koja obuhvata sve. Bog je stvorio kćeri lepim ne da bi bile bestidne, nego da bi svaki voleo svoju ženu.“
Starac Pajsije Svetogorac govori i o prostoj, svakodnevnoj radosti: „Zadovoljstvo koje čovek oseća kada časno obavlja svoj posao — dobro je zadovoljstvo. To zadovoljstvo dao je Bog, da Njegovo stvorenje ne bi klonulo. To je obnavljanje snaga kroz umor.“ Dakle, i radost dobro obavljenog posla — dar je Gospodnji.
Sveti Filaret Moskovski, na Vaskrs, pred carem, izgovara veoma važne reči: „Duh Hristov nije neprijatelj ni zakonitih ljudskih radosti.“
Sveštenomučenik Neofit Ljubimov piše o tome šta nam čudo u Kani otkriva: „Istorija prvog jevanđelskog čuda uči nas i tome da se radovati i veseliti u određenim životnim prilikama nimalo nije protivno Bogu, nego je čak dopustivo i zakonito… Sam Spasitelj je Svoim prisustvom na svadbi u Kani, zajedno sa Majkom Svojom i apostolima, blagovoleo da pokaže saosećanje sa ljudskim radostima, osvećujući ih i uzdižući.“ Hristos ih je osvećivao. Tako stoji napisano.
Dakle, nema greha u radosti. Greh je u lažnoj radosti: bez mere, okrenutoj protiv zakona Božijeg, nečemu što uništava nas ili one pored nas. Ali radost sama po sebi — dar je Gospodnji. Porodična trpeza, smeh sa decom, prijateljski razgovor, uživanje u lepoti prirode, zadovoljstvo dobro obavljenim poslom, bračna bliskost — sve to Pismo i Oci ne samo da ne zabranjuju, nego preporučuju kao znak dobrog života.
Hrišćanstvo nas ne poziva na mračno poricanje života. Poziva nas na preobraženje života. Da živimo potpuno — i pred Bogom. Da se radujemo — i sa zahvalnošću. Da uživamo u Njegovim darovima – bez zaboravljanja Davaoca.
Zato za trpezom sa onima koje volite, u šetnji, uz dobru knjigu, uz muziku koja podiže dušu — ne zaboravite da blagosiljate Onoga Koji vam to daje. Jer to je Njegov dar. I prihvatiti ga sa zahvalnošću takođe predstavlja vid molitve.
Stanoje Stanković
Ako osećate da duhovni život može biti nešto više od spoljašnjih obaveza — postoji mesto za vas. Saznajte više o našim audio besedama o borbi sa strastima.
KOMENTARI