„…Ево, ја мећем у Сиону Камен, Камен изабран, Камен од угла…“ (Ис. 28:16)

Какав је то камен о коме говори пророк Исаија? Да ли нас то пророк позива да верујемо у камење, као идолопоклоници у камене идоле? Прочитајте светоотачко објашњење о изабраном Камену, које је толико важно за човека који жели да верује у Бога да је и Сам Исус Христос ово питање постављао Својим савременицима (Лк. 20:17).

„Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону Камен, Камен изабран, Камен од угла, скупоцјен, темељ тврд; ко вјерује неће се плашити.“ (Ис. 28:16)

Свети Амвросије Милански: „Дакле, за основу праведности служи вера, јер срца праведних помишљају о вери и ако праведник окривљује себе, онда ипак веру он поштује као нешто што претходи праведности, јер човек може бити праведним само онда када исповеда истину. Зато Господ и говори кроз Исаију: Ево, ја мећем у Сиону Камен, Камен од угла, то јест Христа у темељ Цркви. Јер предмет свеопште вере јесте Христос. Црква је одређена слика праведности, управо зато што она не зна за преимућство појединих личности; она се за све моли, за све дела и за све се искушава. Зато човек који одбацује себе јесте праведан и угодан Христу.“[1]

Свети Кирил Јерусалимски: „Да ли је његов гроб рукама начињен? Да ли је, по примеру царском, његов гроб изнад земље? Да ли је постављен на гробу камени споменик? Шта је стављено на улаз? Кажите нам о томе, пророци, нешто одређено: где је гроб и где ћемо га пронаћи? Они одговарају: погледајте на тврди камен који су исекли, (Ис. 51:1) погледајте и посрамите се. Чуј шта каже Јеванђеље: гроб је у камену исечен. (Лк. 23:53) И шта даље? Каква су врата гробна? На ово одговара други пророк: свалише у јаму живот мој и набацаше камење на мене. (Плач. 3:53)Ја, камен крајеугаони, изабрани, часни, лежим међу камењем, (Ис. 28:16) али за кратко; камен спотицања Јудејцима, а спасоносни верујућима“[2].

Свети Григорије Ниски: „Јаков је тражећи невесту неочекивано сусрео Рахиљу код бунара. Велики камен је лежао на бунару који је мноштво пастира обично склањало скупивши се заједно и на тај начин су појили и себе и овце. Међутим, Јаков сам уклања камен и поји невестине овце. Мислим да је ово – загонетка и сенка будућег. Јер шта може бити камен који лежи, ако не Сам Христос? О Њему Исаија говори: Ево, ја мећем у Сиону Камен, Камен изабран, Камен од угла, скупоцјен, темељ тврд. А слично томе и Данил: „од горе се одвали камен без руку“ (Дан. 2:45), то јест, Христос је био рођен без мужа“[3].