„…него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских“. (Ис. 49:6)

 

Ко је то био спасење Божије све до крајева земаљских? О коме то говори пророк Исаија? Прочитајте објашњење светог Јована Златоустог.

 

„И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских“. (Ис. 49:6)

Свети Јован Златоуст: „И рече ми: Мало је да ми будеш слуга“. Зашто се тако говори? Ко још не зна да ништа слично не постоји овоме? „Мојсеј“, пише, „слуга Мој, умре“ (Ис. Нав. 1:2). Али ако је велико дело називати се слугом, какве казне смо достојни ми који, иако се називамо синовима, ипак остајемо незахвални према Њему? Ако бисмо се називали чак и архангелима, такав назив међутим не би био славнији и већи од овог, јер је немогуће речима изразити ову врсту части: слично томе како је неизрецив и неисповедив Бог, такво је и Његово служење. „И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских“. Апостоли су схватали да се ово испунило у Христу; у Израиљу се ово није догодило у реалности, јер се спасење у Израиљу није простирало до крајева земље. Иако се ово говорило у вези са њима, међутим, испунило се у последње време – Христос је био Завет народа и Светлост незнабожаца који су пребивали у мраку“.[1]

[1]http://bible.optina.ru/old:is:49:06

 

Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.