Страсти често замишљамо као велике и очигледне грехе, али се оне најчешће показују у сасвим обичним тренуцима: у гневу који дуго носимо, утеси коју тражимо у храни, страху због онога што немамо или мислима које нас удаљавају од молитве. Оне нису наша права природа, већ силе душе које су навиком скренуле у погрешном правцу.
У овој уводној беседи говоримо о томе одакле страсти долазе, зашто остају у нама и после крштења и како да разликујемо оно што осећамо од греха који чинимо. Циљ није да човек осуди себе, већ да препозна шта се у њему догађа и да, уз стрпљење, труд и Божју помоћ, сопствене силе које су скренуле поново усмери ка добру.
