Хтео бих да се дотакнем теме за којом постоји велика потреба, али која из неког разлога спада у низ „табу“ тема о којима се данас у Цркви углавном ћути. У питању је тема здраве сексуалности, односно односа у браку и слободе коју Црква суштински даје и поштује, али коју поједина свештена лица, нажалост, потпуно нарушавају.
У сферу у коју се сама Црква не меша, неретко задиру поједини „духовници“, прописујући разноразну сумњиву „духовну“ литературу — и то често насупрот јасним речима светог Писма, а видећемо и светог Предања.
Ако вам је веома важно да о овој теми чујете управо ставове глас Предања, глас свете Православне Цркве, у личности Јована Златоустог имате све — нико од њега није већи ни као монах, ни као водитељ људских душа ка спасењу. Он је имао веома разумну и умерену позицију у вези са овом деликатном темом. Иако је био изразито строг према греху прељубе, у својим делима је изнова наглашавао узвишеност брачних односа које је Бог благословио у оквиру законитог брака. Он у својим беседама јасно указује на то да је примарна улога брака заправо чување међусобне верности и чисте љубави кроз законите брачне односе, који су једнако важан благослов као и рађање деце. Иако су његове речи написане пре више од хиљаду година, оне су и данас изузетно актуелне. Зато је од кључне важности да се савремени хришћани који живе у браку упознају са њима.
Хајде да погледамо шта о овом осетљивом и изузетно важном делу брака говори неоспориви ауторитет попут Светог Јована Златоустог. Он је немерљиво већи монах и духовник од свих савремених монаха који се неумесно мешају у интимне односе људи који код њих за духовни савет и исповест. Саветујем вам да се вратите и више пута пажљиво прочитате мисли овог великог Светитеља; то вам може помоћи да се ослободите савремених „наука и заповести људских“ (Мт. 15:9). Ако сте у браку, не покушавајте да живите као монаси, посебно ако ће то угрозити ваш брак. Самовољно претварање брака у манастир унутар четири зида није подвиг, већ опасан пут који, супротно Божијој вољи, често води ка раздору, прељуби и емоционалном удаљавању супружника.
* * * * * * *
I
Сексуалне жеље и односи нису греховни сами по себи,
већ само када долази до њихове злоупотребе.
II
Сексуална привлачност људског тела постоји управо да би се оснажио брачни живот
III
Телесна привлачност између мушкарца и жене има велику силу
IV
Човек који улази у блудне везе је жалостан и несрећан
V
Срећи у браку помаже одсуство неуредних телесних односа пре брака
VI
Рани бракови избављају од сексуалних искушења
VII
Брачни односи нису предодређени само за рађање деце
VIII
Задовољство о интимних односа у законитом браку је природно и нормално, за разлику од односа „са стране“
IX
Избегавање брачних дужности без обостране сагласности представља преступ
X
Супружничке односе је даровао Бог и они не могу да буду повод за стид, за разлику од блудних веза
XI
У настављању интимног живота код старијих супружника нема ничег за осуду
* * * * * * *
I Сексуалне жеље и односи нису греховни сами по себи, већ само када долази до њихове злоупотребе.
„Телесна жеља (похота) не представља грех, али када дође до неумерености и када нема жеље да се остане у граници законитог брака, када почиње да наскаче на туђе жене, тада постаје прељуба. Али ово није од телесне жеље (саме по себи), већ због неумерености у њој“.[1]
„Блудник је нечист не због телесног спајања, већ због карактера свог поступка, јер он унижава женственост; исто као што међусобно вређају једни друге оне који чине да је жена заједничка, кривећи законе природе, јер жена мора да буде жена само једног човека.“[2]
„Ако би се телесно спајање називало скрнављењем, онда би и брак био то исто. Дакле, скрнављење се не огледа у телесном спајању, већ у греху, у нарушавању закона. Управо грех и чини срамотним телесно спајање.“.[3]
II Сексуална привлачност људског тела постоји управо да би се оснажио брачни живот
„(Телесна) лепота служи као потпора брака – јер људе веома привлачи тело. Пошто нам је дат тежак и напоран живот, дарована нам је и одређена утеха. Одатле се разгорева љубав која обухвата све. Господ је предвидео и употребио много средстава да брачни савез остане нераскидив. Али, рећи ћеш, лепота је на почетку представљала саблазан. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе, узимаше их за жене које хтеше (1. Мојс. 6:2). Није лепота била саблазан, већ исквареност ових људи. Бог је створио жене лепим не да би оне биле бестидне, већ да би свако волео своју жену“.[4]
„Ако хоћеш да гледаш и да се наслађујеш погледом, онда гледај непрестано на своју жену и воли је; ово не брани никакав закон. Ако будеш гледао за туђом лепотом, увредићеш и своју жену скрећући поглед са ње, али и ону на коју гледаш, јер је се дотичеш упркос закону. Нека је ниси дотакао руком, међутим, дотакао си је својим очима“.[5]
„Склони око твоје са жене лепе и не гледај љубопитљиво красоту туђу (Сир. 9:8). Није рекао просто не гледај, већ је додао на туђу лепоту. Следи да он одобрава насладу сопственом женом“.[6]
III Телесна привлачност између мушкарца и жене има велику силу
„Заиста, ова љубав је снажнија од сваке тираније. Снажне су и друге страсти, али ова страст има такву силу која никада не слаби. У самој нашој природи постоји нека страсна жеља, нама несхватљива, која сједињује ова тела (мужа и жене)“.[7]
IV Човек који улази у блудне везе је жалостан и несрећан
„Ко даје блудницама тај постаје смешан и срамотан; имаће много свађа и кратко задовољство, боље је рећи, ни то кратко задовољство неће добити. Колико год буде давао одбаченим женама, они му нимало неће бити захвалне; Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена (Приче 23:27). Притом је тај род бестидан и Соломон љубав такве жене пореди са паклом. Она се умирује само онда када види свог љубавника да више нема ништа. Боље је рећи, она се не умирује ни тада, већ се још више велича, гази онога који лежи на земљи, предаје га великом ругању и толико му наноси зла да се то не може ни описати“.[8]
V Срећи у браку помаже одсуство неуредних телесних односа пре брака
„Заиста, ако он ступи у брак са непорочном девојком, ако буде знао само њено тело и љубав ће бити пламенија и биће више страха Божијег. Брак ће заиста бити частан, повезујући чиста и неупрљана тела, а деца ће бити испуњена сваког благослова. Младожења и невеста ће угађати једно другоме, јер будући да нису упознати са навикама других људи, потчињаваће се једно другом међусобно.“[9]
VI Рани бракови избављају од сексуалних искушења
„Када син порасте, пре него што оде у војску или у други начин живота, побрини се за његов брак. Ако он буде знао да ћеш му довести невесту и да је остало још мало времена до брака, онда ће бити у стању да стрпљиво претрпи пламен (страсти). Ако он буде схватио да ти не мариш за то, да отежеш, очекујеш када ће почети да зарађује много да би га онда оженио, онда ће, почевши да очајава од дугог чекања, лако да се устреми ка блуду“.[10]
VII Брачни односи нису предодређени само за рађање деце
Брак је дат ради рађања деце, али још више за гашење природног пламена. Сведок овоме је Павле који говори: Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа. (1 Кор. 7:2) Није рекао: „ради рађања деце“. Па опет да се састанете (1 Кор. 7:5) – ово заповеда не да би их учинио родитељима мноштва деце, већ ради чега? Да вас сатана, говори, не искушава. Настављајући даље, није рекао: „ако желе да имају децу“, већ шта? Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају. (1. Кор. 7:9)
На почетку је брак имао, као што сам рекао, два горепоменута циља, али касније, када се напунила земља и море и цела васељена, остало је само једно назначење – искорењивање неуздржања и разврата; јер за људе који се и сада још увек предају овим страстима, желе да воде живот свиња и да се кваре у нечистим уточиштима, брак је и те како користан, јер их ослобађа од нечистоте и таквих потреба и чува их у светости и честитости“.[11]
VIII Задовољство о интимних односа у законитом браку је природно и нормално, за разлику од односа „са стране“
„Зашто јуриш задовољство које те води ка осуди, ствара пропаст, наноси неизлечиву рану, када можеш да добијаш задовољство без подвргавања било каквом злу? Са својом женом је и задовољство и безбедност и покој и част, лепота и добра савест; а тамо велика горчина, велика штета, непрестана осуда… На тај начин, човек који жели задовољство нека управо и избегава односе са блудницом, јер нема ничег горег од те навике, ништа непријатније од таквог односа, ништа горе од те нарави. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њезине нека те опијају у свако доба, у љубави њезиној посрћи једнако. (Приче 5:18-19). Имајући чист извор, зашто би трчао ка блату, испуњеном нечистоћом, које заудара паклом и неизрецивом казном? Какво оправдање ћеш имати, какав опроштај?“[12]
„Дакле, сматрај друге жене као каменим, знајући да ако након уласка у брак будеш гледао похотним очима на другу жену, макар то била блудница или то била удата, ти ћеш бити крив за грех прељубе. Сваки дан себи понављај ове речи. Ако будеш видео да се у теби буди похота према другој жени и због тога ти се твоја жена буде чинила непријатном, уђи у клет своју, отвори ову књигу, узми као саветника Павла и непрестано понављајући ове речи, угаси пламен. На тај начин, твоја жена ће ти поново бити пожељна, јер таква жеља неће гасити твоје добро расположење према њој. И само да ћеш више желети своју жену, већ ћеш и ти сам бити много племенитији и достојнији поштовања. Не, заиста нема ничег срамотнијег од човека који блудничи након брака. Он осећа стид не само пред својим тастом, пријатељима и пролазницима већ и пред својим слугама… И не само што га стиже ово зло, већ му и сам његов дом постаје неподношљивији од сваке тамнице, јер пред очима стално има ону коју жели, стално машта о блудници… Дакле, када видиш блудницу која те саблажњава, заводи, жели твоје тело, реци јој: „Ово тело није моје, оно припада мојој жени. Ја не смем да га злоупотребљавам и да га дајем другој жени“. Нека тако поступа и жена. У овоме њих двоје имају потпуну једнакост.“[13]
IX Избегавање брачних дужности без обостране сагласности представља преступ.
На ово искушење „са десне стране“ које гура супружника у прељубу, свети Златоуст посебно обраћа пажњу, јер су у његово време, као и данас, постојали верујући који су због тобожње побожности почели да избегавају телесне односе иако друга половина то не жели.
„Жена која се уздржава против воље мужа не само да ће бити лишена награде за уздржање, већ ће дати одговор и за његову прељубу и то строжије од њега самог. Зашто? Зато што га она, лишавајући законитог односа, гура у бездан разврата. Ако она нема право да чини ово ни на кратко време без његове сагласности, какав опроштај може да добије ако га непрестано лишава ове утехе? Али шта, рећи ћеш ми, може да буде теже од ове претње? И ја говорим то исто. Зашто подвргаваш себе томе? То си требала да промислиш пре брака, а не након брака“.[14]
„Жена не сме, говори Павле, да се уздржава против воље мужа али ни муж не сме да се уздржава против женине воље. Зашто? Зато што од таквог уздржања настаје велико зло; од тога често настају прељубе, блудничење и хаос у кући. Јер ако се неки, имајући жене, упуштају у прељубе, тим више ће се предавати томе када буду лишавани ове утехе. Добро је рекао Павле не забрањујте се. То што је овде назвао лишавањем, пре тога је назвао дужношћу да би показао колико је велика њихова узајамна зависност: уздржавање једног насупрот воље другог значи лишавање, а ако је по вољи – онда није лишавање. Дакле, ако ти узмеш од мене нешто са мојом дозволом то за мене неће бити лишавање; лишава ме нечега онај ко узима против моје воље и насилно. Ово чине многе жене чинећи велики грех против правде и дајући мужевима повод за разврат и доводећи све у неред. Изнад свега треба гледати једнодушност; она је важнија од свега. Ако хоћеш, доказаћу ти то примером. Ето, нека су муж и жена заједно и нека жена почне да се уздржава када муж то не жели. Шта ће се догодити? Зар неће он почети да се предаје прељуби, или ако то и не учини, зар неће бити жалостан, бити узнемирен, раздражљив, свађати се и изазивати жени многе непријатности? Каква је корист од поста и уздржања, када се нарушава љубав? Никаква. Колико се огорчености не може избећи из овога, колико раздора, колико муке! Ако у кући муж и жена нису међусобно сагласно, онда њихов дом није ништа боље од лађе коју савлађују таласи, на којој се капетан не слаже са кормиларом. Зато апостол и говори: Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви (1. Кор. 7:5). Овде он мисли на молитву која се врши са посебним напором, јер ако би апостол забрањивао молитву људима који имају телесне односе у браку, где би се онда нашло време за непрестану молитву? Следи да можеш да имаш и телесне односе са женом и да се молиш; али је молитва уз уздржање савршенија… брачна дужност само одвлачи од такве молитве, али не ствара оскрнављеност.“[15]
X Супружничке односе је даровао Бог и они не могу да буду повод за стид, за разлику од блудних веза.
„Знам да се многи стиде онога о чему говорим; узрок томе је неумереност и неуздржаност. Ово о чему говорим трпи унижење зато што се код нас бракови склапају на тај начин – због тога што их кваре, а брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста (Јевр. 13:4). Какав онда стид ако је брак частан? Зашто да црвениш због онога што је чисто? То је својствено само јеретицима, а још и онима који доводе себи развратне жене. Зато и желим да очистим брак, да га узведем на онај степен благородства који му приличи и самим тим да затворим уста јеретицима. Посрамљен је дар Божији, корен нашег постојања. А све зато што око овог корена има много ђубрива и нечистоће. Очистимо га својим разумом“.[16]
XI У настављању интимног живота код старијих супружника нема ничег за осуду.
„Онога ко живи на законити начин са женом чак до старости нико неће почети да осуђује; док користољубивог осуђују сви; чак су и многи од спољашњих (незнабожачких) философа презирали богатство, а жене – никада. Толико је ова страст снажнија од страсти за богатством. Међутим, пошто је наша реч усмерена ка Цркви, наводићемо доказе из Писма, а не од споља. О страсти за богаћењем, Павле скоро у виду заповести говори следеће: кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни (1. Тим. 6:8), док о женама следеће: Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете.“[17]
Састављање, проналажење мисли и превод Светог Јована Златоустог захтевали су време, енергију и труд. Ако вам је овај текст значио, позивам вас да подржите мој рад и да ми пишете ради више детаља.”
Станоје Станковић
[1] Беседы на послание к Римлянам, 13 // Творения. Т. 9. Кн. 1. СПб., 1903. С. 636-637.
[2] Беседы на послание к Титу, 3 // Творения. Т. 11. Кн. 1. СПб. 1905. С. 860.
[3] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-poslanie-k-efesjanam/24
[4] Толкование на книгу пророка Даниила, 1 // Творения. Т. 6. Кн. 2. СПб., 1900. С. 492-493.
[5] Беседы на Евангелие от Матфея, 17 // Творения. СПб., 1901. Т. 7. Кн. 1.
[6] Толкование на книгу пророка Даниила, 1 // Творения. Т. 6. Кн. 2. СПб., 1900. С. 492-493.
[7] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-poslanie-k-efesjanam/20
[8] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-evangelie-ot-ioanna/87
[9] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/tolkovanie-na-pervoe-poslanie-k-fessalonikijtsam/5
[10] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/tolkovanie-na-pervoe-poslanie-k-fessalonikijtsam/5
[11] Книга о девстве, 19 // Творения. СПб., 1895. Т. 1. С. 307. Эту же мысль святитель повторяет и в более поздней своей проповеди. См. Беседа на слова апостола: «Но, во избежание блуда, каждый имей свою жену» (1Кор.7:2) // Творения. Т. 3. Кн. 1. СПб., 1897. С. 208-209.
[12] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy_o_brake/#0_3
[13] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy_o_brake/#0_1
[14] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/kniga_o_devstve/#0_48
[15] Беседы на первое послание к Коринфянам, 19 // Творения. Т. 10. СПб., 1904. С. 178-179.
[16] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/tolkovanie-na-poslanie-k-kolossjanam/12
[17] См. Беседы на послание к Титу, 5 // Творения. Т. 11. Кн. 1. СПб. 1905. С. 869.
КОМЕНТАРИ