Hteo bih da se dotaknem teme za kojom postoji velika potreba, ali koja iz nekog razloga spada u niz „tabu“ tema o kojima se danas u Crkvi uglavnom ćuti. U pitanju je tema zdrave seksualnosti, odnosno odnosa u braku i slobode koju Crkva suštinski daje i poštuje, ali koju pojedina sveštena lica, nažalost, potpuno narušavaju.
U sferu u koju se sama Crkva ne meša, neretko zadiru pojedini „duhovnici“, propisujući raznoraznu sumnjivu „duhovnu“ literaturu — i to često nasuprot jasnim rečima svetog Pisma, a videćemo i svetog Predanja.
Ako vam je veoma važno da o ovoj temi čujete upravo stavove glas Predanja, glas svete Pravoslavne Crkve, u ličnosti Jovana Zlatoustog imate sve — niko od njega nije veći ni kao monah, ni kao voditelj ljudskih duša ka spasenju. On je imao veoma razumnu i umerenu poziciju u vezi sa ovom delikatnom temom. Iako je bio izrazito strog prema grehu preljube, u svojim delima je iznova naglašavao uzvišenost bračnih odnosa koje je Bog blagoslovio u okviru zakonitog braka. On u svojim besedama jasno ukazuje na to da je primarna uloga braka zapravo čuvanje međusobne vernosti i čiste ljubavi kroz zakonite bračne odnose, koji su jednako važan blagoslov kao i rađanje dece. Iako su njegove reči napisane pre više od hiljadu godina, one su i danas izuzetno aktuelne. Zato je od ključne važnosti da se savremeni hrišćani koji žive u braku upoznaju sa njima.
Hajde da pogledamo šta o ovom osetljivom i izuzetno važnom delu braka govori neosporivi autoritet poput Svetog Jovana Zlatoustog. On je nemerljivo veći monah i duhovnik od svih savremenih monaha koji se neumesno mešaju u intimne odnose ljudi koji kod njih za duhovni savet i ispovest. Savetujem vam da se vratite i više puta pažljivo pročitate misli ovog velikog Svetitelja; to vam može pomoći da se oslobodite savremenih „nauka i zapovesti ljudskih“ (Mt. 15:9). Ako ste u braku, ne pokušavajte da živite kao monasi, posebno ako će to ugroziti vaš brak. Samovoljno pretvaranje braka u manastir unutar četiri zida nije podvig, već opasan put koji, suprotno Božijoj volji, često vodi ka razdoru, preljubi i emocionalnom udaljavanju supružnika.
* * * * * * *
I
Seksualne želje i odnosi nisu grehovni sami po sebi,
već samo kada dolazi do njihove zloupotrebe.
II
Seksualna privlačnost ljudskog tela postoji upravo da bi se osnažio bračni život
III
Telesna privlačnost između muškarca i žene ima veliku silu
IV
Čovek koji ulazi u bludne veze je žalostan i nesrećan
V
Sreći u braku pomaže odsustvo neurednih telesnih odnosa pre braka
VI
Rani brakovi izbavljaju od seksualnih iskušenja
VII
Bračni odnosi nisu predodređeni samo za rađanje dece
VIII
Zadovoljstvo o intimnih odnosa u zakonitom braku je prirodno i normalno, za razliku od odnosa „sa strane“
IX
Izbegavanje bračnih dužnosti bez obostrane saglasnosti predstavlja prestup
X
Supružničke odnose je darovao Bog i oni ne mogu da budu povod za stid, za razliku od bludnih veza
XI
U nastavljanju intimnog života kod starijih supružnika nema ničeg za osudu
* * * * * * *
I Seksualne želje i odnosi nisu grehovni sami po sebi, već samo kada dolazi do njihove zloupotrebe.
„Telesna želja (pohota) ne predstavlja greh, ali kada dođe do neumerenosti i kada nema želje da se ostane u granici zakonitog braka, kada počinje da naskače na tuđe žene, tada postaje preljuba. Ali ovo nije od telesne želje (same po sebi), već zbog neumerenosti u njoj“.[1]
„Bludnik je nečist ne zbog telesnog spajanja, već zbog karaktera svog postupka, jer on unižava ženstvenost; isto kao što međusobno vređaju jedni druge one koji čine da je žena zajednička, kriveći zakone prirode, jer žena mora da bude žena samo jednog čoveka.“[2]
„Ako bi se telesno spajanje nazivalo skrnavljenjem, onda bi i brak bio to isto. Dakle, skrnavljenje se ne ogleda u telesnom spajanju, već u grehu, u narušavanju zakona. Upravo greh i čini sramotnim telesno spajanje.“.[3]
II Seksualna privlačnost ljudskog tela postoji upravo da bi se osnažio bračni život
„(Telesna) lepota služi kao potpora braka – jer ljude veoma privlači telo. Pošto nam je dat težak i naporan život, darovana nam je i određena uteha. Odatle se razgoreva ljubav koja obuhvata sve. Gospod je predvideo i upotrebio mnogo sredstava da bračni savez ostane neraskidiv. Ali, reći ćeš, lepota je na početku predstavljala sablazan. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe, uzimaše ih za žene koje hteše (1. Mojs. 6:2). Nije lepota bila sablazan, već iskvarenost ovih ljudi. Bog je stvorio žene lepim ne da bi one bile bestidne, već da bi svako voleo svoju ženu“.[4]
„Ako hoćeš da gledaš i da se naslađuješ pogledom, onda gledaj neprestano na svoju ženu i voli je; ovo ne brani nikakav zakon. Ako budeš gledao za tuđom lepotom, uvredićeš i svoju ženu skrećući pogled sa nje, ali i onu na koju gledaš, jer je se dotičeš uprkos zakonu. Neka je nisi dotakao rukom, međutim, dotakao si je svojim očima“.[5]
„Skloni oko tvoje sa žene lepe i ne gledaj ljubopitljivo krasotu tuđu (Sir. 9:8). Nije rekao prosto ne gledaj, već je dodao na tuđu lepotu. Sledi da on odobrava nasladu sopstvenom ženom“.[6]
III Telesna privlačnost između muškarca i žene ima veliku silu
„Zaista, ova ljubav je snažnija od svake tiranije. Snažne su i druge strasti, ali ova strast ima takvu silu koja nikada ne slabi. U samoj našoj prirodi postoji neka strasna želja, nama neshvatljiva, koja sjedinjuje ova tela (muža i žene)“.[7]
IV Čovek koji ulazi u bludne veze je žalostan i nesrećan
„Ko daje bludnicama taj postaje smešan i sramotan; imaće mnogo svađa i kratko zadovoljstvo, bolje je reći, ni to kratko zadovoljstvo neće dobiti. Koliko god bude davao odbačenim ženama, oni mu nimalo neće biti zahvalne; Jer je kurva duboka jama, a tesan studenac tuđa žena (Priče 23:27). Pritom je taj rod bestidan i Solomon ljubav takve žene poredi sa paklom. Ona se umiruje samo onda kada vidi svog ljubavnika da više nema ništa. Bolje je reći, ona se ne umiruje ni tada, već se još više veliča, gazi onoga koji leži na zemlji, predaje ga velikom ruganju i toliko mu nanosi zla da se to ne može ni opisati“.[8]
V Sreći u braku pomaže odsustvo neurednih telesnih odnosa pre braka
„Zaista, ako on stupi u brak sa neporočnom devojkom, ako bude znao samo njeno telo i ljubav će biti plamenija i biće više straha Božijeg. Brak će zaista biti častan, povezujući čista i neuprljana tela, a deca će biti ispunjena svakog blagoslova. Mladoženja i nevesta će ugađati jedno drugome, jer budući da nisu upoznati sa navikama drugih ljudi, potčinjavaće se jedno drugom međusobno.“[9]
VI Rani brakovi izbavljaju od seksualnih iskušenja
„Kada sin poraste, pre nego što ode u vojsku ili u drugi način života, pobrini se za njegov brak. Ako on bude znao da ćeš mu dovesti nevestu i da je ostalo još malo vremena do braka, onda će biti u stanju da strpljivo pretrpi plamen (strasti). Ako on bude shvatio da ti ne mariš za to, da otežeš, očekuješ kada će početi da zarađuje mnogo da bi ga onda oženio, onda će, počevši da očajava od dugog čekanja, lako da se ustremi ka bludu“.[10]
VII Bračni odnosi nisu predodređeni samo za rađanje dece
Brak je dat radi rađanja dece, ali još više za gašenje prirodnog plamena. Svedok ovome je Pavle koji govori: Ali zbog bluda svaki neka ima svoju ženu, i svaka neka ima svojega muža. (1 Kor. 7:2) Nije rekao: „radi rađanja dece“. Pa opet da se sastanete (1 Kor. 7:5) – ovo zapoveda ne da bi ih učinio roditeljima mnoštva dece, već radi čega? Da vas satana, govori, ne iskušava. Nastavljajući dalje, nije rekao: „ako žele da imaju decu“, već šta? Ako ne mogu da se uzdržavaju, neka se žene i udaju. (1. Kor. 7:9)
Na početku je brak imao, kao što sam rekao, dva gorepomenuta cilja, ali kasnije, kada se napunila zemlja i more i cela vaseljena, ostalo je samo jedno naznačenje – iskorenjivanje neuzdržanja i razvrata; jer za ljude koji se i sada još uvek predaju ovim strastima, žele da vode život svinja i da se kvare u nečistim utočištima, brak je i te kako koristan, jer ih oslobađa od nečistote i takvih potreba i čuva ih u svetosti i čestitosti“.[11]
VIII Zadovoljstvo o intimnih odnosa u zakonitom braku je prirodno i normalno, za razliku od odnosa „sa strane“
„Zašto juriš zadovoljstvo koje te vodi ka osudi, stvara propast, nanosi neizlečivu ranu, kada možeš da dobijaš zadovoljstvo bez podvrgavanja bilo kakvom zlu? Sa svojom ženom je i zadovoljstvo i bezbednost i pokoj i čast, lepota i dobra savest; a tamo velika gorčina, velika šteta, neprestana osuda… Na taj način, čovek koji želi zadovoljstvo neka upravo i izbegava odnose sa bludnicom, jer nema ničeg goreg od te navike, ništa neprijatnije od takvog odnosa, ništa gore od te naravi. Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje; Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njezine neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njezinoj posrći jednako. (Priče 5:18-19). Imajući čist izvor, zašto bi trčao ka blatu, ispunjenom nečistoćom, koje zaudara paklom i neizrecivom kaznom? Kakvo opravdanje ćeš imati, kakav oproštaj?“[12]
„Dakle, smatraj druge žene kao kamenim, znajući da ako nakon ulaska u brak budeš gledao pohotnim očima na drugu ženu, makar to bila bludnica ili to bila udata, ti ćeš biti kriv za greh preljube. Svaki dan sebi ponavljaj ove reči. Ako budeš video da se u tebi budi pohota prema drugoj ženi i zbog toga ti se tvoja žena bude činila neprijatnom, uđi u klet svoju, otvori ovu knjigu, uzmi kao savetnika Pavla i neprestano ponavljajući ove reči, ugasi plamen. Na taj način, tvoja žena će ti ponovo biti poželjna, jer takva želja neće gasiti tvoje dobro raspoloženje prema njoj. I samo da ćeš više želeti svoju ženu, već ćeš i ti sam biti mnogo plemenitiji i dostojniji poštovanja. Ne, zaista nema ničeg sramotnijeg od čoveka koji bludniči nakon braka. On oseća stid ne samo pred svojim tastom, prijateljima i prolaznicima već i pred svojim slugama… I ne samo što ga stiže ovo zlo, već mu i sam njegov dom postaje nepodnošljiviji od svake tamnice, jer pred očima stalno ima onu koju želi, stalno mašta o bludnici… Dakle, kada vidiš bludnicu koja te sablažnjava, zavodi, želi tvoje telo, reci joj: „Ovo telo nije moje, ono pripada mojoj ženi. Ja ne smem da ga zloupotrebljavam i da ga dajem drugoj ženi“. Neka tako postupa i žena. U ovome njih dvoje imaju potpunu jednakost.“[13]
IX Izbegavanje bračnih dužnosti bez obostrane saglasnosti predstavlja prestup.
Na ovo iskušenje „sa desne strane“ koje gura supružnika u preljubu, sveti Zlatoust posebno obraća pažnju, jer su u njegovo vreme, kao i danas, postojali verujući koji su zbog tobožnje pobožnosti počeli da izbegavaju telesne odnose iako druga polovina to ne želi.
„Žena koja se uzdržava protiv volje muža ne samo da će biti lišena nagrade za uzdržanje, već će dati odgovor i za njegovu preljubu i to strožije od njega samog. Zašto? Zato što ga ona, lišavajući zakonitog odnosa, gura u bezdan razvrata. Ako ona nema pravo da čini ovo ni na kratko vreme bez njegove saglasnosti, kakav oproštaj može da dobije ako ga neprestano lišava ove utehe? Ali šta, reći ćeš mi, može da bude teže od ove pretnje? I ja govorim to isto. Zašto podvrgavaš sebe tome? To si trebala da promisliš pre braka, a ne nakon braka“.[14]
„Žena ne sme, govori Pavle, da se uzdržava protiv volje muža ali ni muž ne sme da se uzdržava protiv ženine volje. Zašto? Zato što od takvog uzdržanja nastaje veliko zlo; od toga često nastaju preljube, bludničenje i haos u kući. Jer ako se neki, imajući žene, upuštaju u preljube, tim više će se predavati tome kada budu lišavani ove utehe. Dobro je rekao Pavle ne zabranjujte se. To što je ovde nazvao lišavanjem, pre toga je nazvao dužnošću da bi pokazao koliko je velika njihova uzajamna zavisnost: uzdržavanje jednog nasuprot volje drugog znači lišavanje, a ako je po volji – onda nije lišavanje. Dakle, ako ti uzmeš od mene nešto sa mojom dozvolom to za mene neće biti lišavanje; lišava me nečega onaj ko uzima protiv moje volje i nasilno. Ovo čine mnoge žene čineći veliki greh protiv pravde i dajući muževima povod za razvrat i dovodeći sve u nered. Iznad svega treba gledati jednodušnost; ona je važnija od svega. Ako hoćeš, dokazaću ti to primerom. Eto, neka su muž i žena zajedno i neka žena počne da se uzdržava kada muž to ne želi. Šta će se dogoditi? Zar neće on početi da se predaje preljubi, ili ako to i ne učini, zar neće biti žalostan, biti uznemiren, razdražljiv, svađati se i izazivati ženi mnoge neprijatnosti? Kakva je korist od posta i uzdržanja, kada se narušava ljubav? Nikakva. Koliko se ogorčenosti ne može izbeći iz ovoga, koliko razdora, koliko muke! Ako u kući muž i žena nisu međusobno saglasno, onda njihov dom nije ništa bolje od lađe koju savlađuju talasi, na kojoj se kapetan ne slaže sa kormilarom. Zato apostol i govori: Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi (1. Kor. 7:5). Ovde on misli na molitvu koja se vrši sa posebnim naporom, jer ako bi apostol zabranjivao molitvu ljudima koji imaju telesne odnose u braku, gde bi se onda našlo vreme za neprestanu molitvu? Sledi da možeš da imaš i telesne odnose sa ženom i da se moliš; ali je molitva uz uzdržanje savršenija… bračna dužnost samo odvlači od takve molitve, ali ne stvara oskrnavljenost.“[15]
X Supružničke odnose je darovao Bog i oni ne mogu da budu povod za stid, za razliku od bludnih veza.
„Znam da se mnogi stide onoga o čemu govorim; uzrok tome je neumerenost i neuzdržanost. Ovo o čemu govorim trpi uniženje zato što se kod nas brakovi sklapaju na taj način – zbog toga što ih kvare, a brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista (Jevr. 13:4). Kakav onda stid ako je brak častan? Zašto da crveniš zbog onoga što je čisto? To je svojstveno samo jereticima, a još i onima koji dovode sebi razvratne žene. Zato i želim da očistim brak, da ga uzvedem na onaj stepen blagorodstva koji mu priliči i samim tim da zatvorim usta jereticima. Posramljen je dar Božiji, koren našeg postojanja. A sve zato što oko ovog korena ima mnogo đubriva i nečistoće. Očistimo ga svojim razumom“.[16]
XI U nastavljanju intimnog života kod starijih supružnika nema ničeg za osudu.
„Onoga ko živi na zakoniti način sa ženom čak do starosti niko neće početi da osuđuje; dok koristoljubivog osuđuju svi; čak su i mnogi od spoljašnjih (neznabožačkih) filosofa prezirali bogatstvo, a žene – nikada. Toliko je ova strast snažnija od strasti za bogatstvom. Međutim, pošto je naša reč usmerena ka Crkvi, navodićemo dokaze iz Pisma, a ne od spolja. O strasti za bogaćenjem, Pavle skoro u vidu zapovesti govori sledeće: kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni (1. Tim. 6:8), dok o ženama sledeće: Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete.“[17]
Sastavljanje, pronalaženje misli i prevod Svetog Jovana Zlatoustog zahtevali su vreme, energiju i trud. Ako vam je ovaj tekst značio, pozivam vas da podržite moj rad i da mi pišete radi više detalja.”
Stanoje Stanković
[1] Besedы na poslanie k Rimlяnam, 13 // Tvoreniя. T. 9. Kn. 1. SPb., 1903. S. 636-637.
[2] Besedы na poslanie k Titu, 3 // Tvoreniя. T. 11. Kn. 1. SPb. 1905. S. 860.
[3] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-poslanie-k-efesjanam/24
[4] Tolkovanie na knigu proroka Daniila, 1 // Tvoreniя. T. 6. Kn. 2. SPb., 1900. S. 492-493.
[5] Besedы na Evangelie ot Matfeя, 17 // Tvoreniя. SPb., 1901. T. 7. Kn. 1.
[6] Tolkovanie na knigu proroka Daniila, 1 // Tvoreniя. T. 6. Kn. 2. SPb., 1900. S. 492-493.
[7] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-poslanie-k-efesjanam/20
[8] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-evangelie-ot-ioanna/87
[9] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/tolkovanie-na-pervoe-poslanie-k-fessalonikijtsam/5
[10] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/tolkovanie-na-pervoe-poslanie-k-fessalonikijtsam/5
[11] Kniga o devstve, 19 // Tvoreniя. SPb., 1895. T. 1. S. 307. Эtu že mыslь svяtitelь povtorяet i v bolee pozdneй svoeй propovedi. Sm. Beseda na slova apostola: «No, vo izbežanie bluda, každый imeй svoю ženu» (1Kor.7:2) // Tvoreniя. T. 3. Kn. 1. SPb., 1897. S. 208-209.
[12] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy_o_brake/#0_3
[13] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy_o_brake/#0_1
[14] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/kniga_o_devstve/#0_48
[15] Besedы na pervoe poslanie k Korinfяnam, 19 // Tvoreniя. T. 10. SPb., 1904. S. 178-179.
[16] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/tolkovanie-na-poslanie-k-kolossjanam/12
[17] Sm. Besedы na poslanie k Titu, 5 // Tvoreniя. T. 11. Kn. 1. SPb. 1905. S. 869.
KOMENTARI