Многи православни хришћани се из неког разлога уздржавају да честитају Нову годину другим људима. Као да постоји нешто противно вољи Божијој да у наредном одломку времена од 365 дана ближњем пожелиш све најлепше? Некада се почетак Нове године обележавао 1. септембра, сада 1. јануара, а неко инсистира да права Нова година почиње 14. јануара. Шта кажу Свети Оци? Да ли има разлике, шта је смисао за њих у обележавању Нове године, то јест, новог одломка у непрегледној и незаустављивој реци времена која нас све носи ка вечности? Шта је једино важно? Прочитајте како расуђују о томе светитељи древног и новијег времена – свети Јован Златоуст и свети Гаврило Имеретински.
„Овај дан ће за тебе бити срећан у свету, не онда када будеш пијанчио првог дана године, већ ако и првог и сваког дана будеш чинио оно што је угодно Богу. Дан је добар или лош не по својој природи јер се дан од дана ни по чему не разликује, већ по нашем усрђу или нашем немару. Ако си учинио добро, дан је за тебе добар, ако си грешио – дан је лош и неодовјив од казне. Ако будеш тако расуђивао и тако себе настројио, молећи се сваког дана и чинећи милостињу, цела година ће бити срећна за тебе. Ако пак, не бринући о врлини, будеш очекивао радост за своју душу од почетка месеца и рачунања дана, ништа доброг неће бити за тебе“. (свети Јован Златоуст)
„Поднеси брате хришћански данас својој савести и Богу извештај и схвати на који начин си током претходне године водио свој хришћански живот: чисто и скромно или расејано и немарно? Да ли си током прошле године умножио благодат и добро или си претходним гресима додао и нове? Да ли си постао бољи духовно или не? Да ли си се приближио Богу или си се удаљио од Њега? Да ли си се избавио од неких лоших навика, лоших склоности или су се, на жалост, оне оснажиле у твојој природи? Овај извештај ће ти бити кориснији од осталих, јер резултати сваког дела и човекових поступака зависе од његових унутрашњих особина и наклоности. Разумни хришћанин треба сваке вечери да испитује своје душевно стање. Ти чини ово корисно дело макар једном у години!… Дакле, ко год ти био, каквим год се послом бавио, првог дана Нове године поднеси самом себи извештај, како си испуњавао своје дело: хришћански или слично незнабошцима који су знали само за спољашње показивање сваког дела, то јест, само своје самољубље и световни интерес. Хришћанин трба да памти да свако, чак и најмање дело, има морални извор. Хришћанин који памти учење Исуса Христа, треба тако да врши своје дело, да оно помаже ширењу благодати Божије и Царства небеског међу људима. Обратимо се Богу молбом, да нам свима у Новој години дарује мира и успеха у сваком добром делу, да бисмо пре свега испуњавали Његову вољу. Амин.“ (свети Гаврило Кикодзе)
КОМЕНТАРИ