Mnogi pravoslavni hrišćani se iz nekog razloga uzdržavaju da čestitaju Novu godinu drugim ljudima. Kao da postoji nešto protivno volji Božijoj da u narednom odlomku vremena od 365 dana bližnjem poželiš sve najlepše? Nekada se početak Nove godine obeležavao 1. septembra, sada 1. januara, a neko insistira da prava Nova godina počinje 14. januara. Šta kažu Sveti Oci? Da li ima razlike, šta je smisao za njih u obeležavanju Nove godine, to jest, novog odlomka u nepreglednoj i nezaustavljivoj reci vremena koja nas sve nosi ka večnosti? Šta je jedino važno? Pročitajte kako rasuđuju o tome svetitelji drevnog i novijeg vremena – sveti Jovan Zlatoust i sveti Gavrilo Imeretinski.
„Ovaj dan će za tebe biti srećan u svetu, ne onda kada budeš pijančio prvog dana godine, već ako i prvog i svakog dana budeš činio ono što je ugodno Bogu. Dan je dobar ili loš ne po svojoj prirodi jer se dan od dana ni po čemu ne razlikuje, već po našem usrđu ili našem nemaru. Ako si učinio dobro, dan je za tebe dobar, ako si grešio – dan je loš i neodovjiv od kazne. Ako budeš tako rasuđivao i tako sebe nastrojio, moleći se svakog dana i čineći milostinju, cela godina će biti srećna za tebe. Ako pak, ne brinući o vrlini, budeš očekivao radost za svoju dušu od početka meseca i računanja dana, ništa dobrog neće biti za tebe“. (sveti Jovan Zlatoust)
„Podnesi brate hrišćanski danas svojoj savesti i Bogu izveštaj i shvati na koji način si tokom prethodne godine vodio svoj hrišćanski život: čisto i skromno ili rasejano i nemarno? Da li si tokom prošle godine umnožio blagodat i dobro ili si prethodnim gresima dodao i nove? Da li si postao bolji duhovno ili ne? Da li si se približio Bogu ili si se udaljio od Njega? Da li si se izbavio od nekih loših navika, loših sklonosti ili su se, na žalost, one osnažile u tvojoj prirodi? Ovaj izveštaj će ti biti korisniji od ostalih, jer rezultati svakog dela i čovekovih postupaka zavise od njegovih unutrašnjih osobina i naklonosti. Razumni hrišćanin treba svake večeri da ispituje svoje duševno stanje. Ti čini ovo korisno delo makar jednom u godini!… Dakle, ko god ti bio, kakvim god se poslom bavio, prvog dana Nove godine podnesi samom sebi izveštaj, kako si ispunjavao svoje delo: hrišćanski ili slično neznabošcima koji su znali samo za spoljašnje pokazivanje svakog dela, to jest, samo svoje samoljublje i svetovni interes. Hrišćanin trba da pamti da svako, čak i najmanje delo, ima moralni izvor. Hrišćanin koji pamti učenje Isusa Hrista, treba tako da vrši svoje delo, da ono pomaže širenju blagodati Božije i Carstva nebeskog među ljudima. Obratimo se Bogu molbom, da nam svima u Novoj godini daruje mira i uspeha u svakom dobrom delu, da bismo pre svega ispunjavali Njegovu volju. Amin.“ (sveti Gavrilo Kikodze)
KOMENTARI