Шта радити када видимо да наша ревност и жеља да живимо духовним животом није као раније? Свети Теофан Затворник нам објашњава када треба да бринемо, а када да будемо свесни да су такве промене неминовне и да је потребно стрпљење. Прочитајте врло важан савет – како да препознамо разлику?
„Немојте да мислите како свако смањење жара ревности представља одмах то погубно хлађење. До њега долази и услед прекомерног напрезања душевних сила, услед опадања телесне снаге или нарушеног здравља. И једно и друго је – ништа. Проћи ће. Лоше је оно хлађење до кога долази услед својевољног уклањања од воље Божије, свесно и упркос савести која уразумљује и зауставља, уз привезаност за било шта што није Божанско. То убија дух и пресеца духовни живот. Е, управо тога треба понајвише да се Бојите – као огња, као смрти. Ово се догађа услед попуштања пажње у односу на себе и губљења страга Божијег. Чувајте се тога, како бисте избегли страшно зло. Што се тиче невољних и случајних хлађења услед исцрпљености или болести, за њих постоји један закон: претрпети, ни у чему не нарушавајући успостављени благочестиви поредак, макар радили без икаквог задовољства. Ко то буде трпељиво подносио, од њега ће хлађење брзо да одступи и вратиће му се уобичајена ревност, топла, од срца. Изволите и то примите на знање, па од сада одлучите да, као прво, никако не допустите да се ваша ревност охлади, а као друго, ако се случајно и охлади, трудите се да одржите свој уобичајени начин живота у уверењу да ће већ и такво суво извршавање дела
брзо повратити живост и топлоту усрдности.[1]
Прикључите се нашем Вибер каналу!
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://svetosavlje.org/sta-je-duhovni-zivot-i-kako-se-za-njega-osposobiti/42/
КОМЕНТАРИ