Прочитајте одломак из библијских беседа у којима се обрађују јеванђелски стихови уз помоћ светоотачких тумачења. Шта значи секира која стоји близу корена? Да ли постоји повезаност између дрвета које доноси добар плод и чувања ума у коме нам Свети Оци саветују да се трудимо? Прочитајте и ако вам се допадне, придружите се!
А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.
Мени лично је светоотачко тумачење овог стиха раније помогло да схватим да духовни живот није нешто што треба да желим да живим само током припреме за Причешће или током 4 поста током године. Духовни живот је нешто чиме треба да живимо стално, зато блажени Теофилакт и говори да свети Претеча „Није рекао „које није родило“, већ „које не рађа“, јер увек треба рађати плодове врлина. Ако си јуче дао милостињу, а данас отимаш, ниси благоугодио Богу“. Свети под „секиром“ подразумевају силу божанске речи и јако занимљиво објашњавају. Рецимо, свети Хроматије Аквилејски говори да је реч Божија представља секиру која стоји код унутрашњег корена вере у шуми рода људског и одсеца свако бесплодно дрво, то јест, сваког човека који не жели да живи са Богом.
Са своје стране, свети Златоуст одговара на ону честу недоумицу која се јавља код људи у смислу да ли постоји предодређеност и слобода човековог избора. Он у објашњењу овога стиха између осталог говори и о томе, да од нашег избора, да од човекове слободе и одлуке да ли ће живети са Богом или не, зависи и његово спасење. Он говори: „Пошто су се пророштва често испуњавала након много година, да би их лишио такве утехе, Јован им прети блиским несрећама, што је изразио речима: већ, додавши томе и: при корену. Нема већ, говори он, никаквог растојања, већ секира при самом корену лежи. Није рекао: код грана, већ при корену, учећи их да ће у случају њиховог нерада они бити подвргнути несрећама које се не могу одвратити и без икакве наде на избављење. И то је зато што, говори он, Онај Који долази већ није слуга као они који су долазили раније, већ Сам Господ свега, у чијим рукама је страшна и ужасна казна. Међутим, уплашивши их на тај начин, он им не допушта да упадну у очајање. Као што раније није рекао да је Бог већ подигао, већ да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму да би их уплашио и истовремено утешио – тако и овде није рекао да се секира већ дотакла корена, већ код коријена стоји, близу њега – чиме искључује било какво чекање. Али иако и поставља у таквој близини, само сечење ставља у зависност од ваше воље. Ако се покајете и учините бољима, и секира ће бити одвојена од корена ништа му не учинивши. Ако будете чинили исто као и раније, секира неће оклевати да са кореном исече дрво. Управо се због тога и не уклања од корена и, лежећи уз корен, не сече га да се, са једне стране, не предајете немарности, а са друге – да бисте се убедили да још можете, и за кратко време да се спасете – ако се покајете“.
Додао бих овде још само подвижничко објашњење ових речи, које је веома важно за наш духовни живот. Св. Игњатије Брјачанинов пише: „Преподобни Агатон, монах египатског Скита, кад су га упитали шта је важније, телесни или унутрашњи подвиг, одговорио је: „Човек је налик дрвету; телесни подвиг је налик листу дрвета, а унутрашњи плоду. Али, како је у Светом Писму речено, свако дрво које добра рода не рађа сече се и баца у огањ (Лк. 3,9), из тога је јасно да сва наша брига треба да буде о плоду, то јест о чувању ума. Потребно је и то да дрво буде покривено и украшено лишћем, чиме је представљен телесни подвиг“. „О, чуда! кличе блажени Никифор Атонски, који је речи преподобног Агатона навео у своме делу о духовном подвигу. Какву је изреку овај свети изговорио против свих који не чувају ум, него се уздају само у телесно делање! Свако дрво које добра рода (тј. чување ума) не рађа, него има само лишће, тј. телесне подвиге, сече се и баца у огањ. Страшна је оче твоја изрека!“
Ако вам се допада ово што сте прочитали, позивамо вас да нам се прикључите! Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом уз помоћ светоотачким тумачења, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ