Мт. 2:1-12
1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше:
2. Где је цар јудејски који се роди? Јер видесмо његову звезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.
3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим.
4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их где ће се Христос родити.
5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:
6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.
7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звезда.
8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним,
9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје беше дете.
10. А кад видеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости.
11. И ушавши у кућу, видјеше дете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну.
12. И примивши у сну заповест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.
„Питаш ме због чега је Бог довео мудраце Христу таквом појавом (звездом)? А како другачије? Да им пошаље пророке? Не би их примили. Да им да глас свише? Не би пазили ни на глас. Да им пошаље анђела? Ни њега не би послушали. Зато Бог, остављајући таква средства, по Свом посебном снисхођењу користи оно што им је било најпознатије да би их призвао: показује велику и необичну звезду да би их она поразила и величином, предивним изгледом и необичном путањом. Опонашајући ово, и апостол Павле када говори са незнабошцима, Јелинима, почиње реч са жртвеником и наводи сведочанства из њихових песника; када проповеда Јудејцима, говори о обрезању – учећи оне који живе под законом, почиње са законом. Пошто свако воли оно на шта је навикао, томе се и окрећу и Бог и људи које Он шаље за спасење света“. Свети Јован Златоуст
КОМЕНТАРИ