Mт. 14:14-22
14. И изишавши Исус виде многи народ, и сажали се на њих, и исцели болеснике њихове.
15. А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овде је пусто место, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.
17. А они му рекоше: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.
18. А он рече: Донесите их мени овамо.
19. И заповеди народу да поседају по трави, па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу.
20. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21. А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.
22. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду пре њега на ону страну док Он отпусти народ.
„Када су Му ученици посаветовали да пошаље људе у суседна места да купе себи јело, Исус је рекао: „Нема потребе да иду“, показујући тиме да људи које је Господ исцелио храном учења – учења које се не може купити – немају потребе да се враћају у Јудеју и купују храну. Тада је Господ заповедио апостолима да дају људима да једу. Зар није знао Исус да немају ништа? Зар није знао Онај Ко је могао да чита мисли, да ученици имају малу количину хране? Овде треба да објаснимо преко примера. Још увек апостолима није било дато да примају и деле небески хлеб на трпези вечног живота. Међутим, њихов одговор захтева духовно тумачење. Дакле, они су одговорили да имају само пет хлебова и две рибе, што значи да су до тада зависили од пет хлебова, то јест, пет књига закона и хранили се са две рибе – то јест од проповеди пророка и Јована Крститеља. Јер у делима закона се налазио живот, као што се он налази и у хлебу, док је проповед Јована и пророка силом воде обнављала наду људском животу“. Свети Иларије Пиктавијски
КОМЕНТАРИ