Млади философ Константин, будући свети Кирил словенски полемише са цариградским патријархом Јованом VII који се борио против икона.
„Старац упита: Реци ми, младићу: када се крст сломи, ми му се више не клањамо, нити га целивамо. Како се ви, ако је неко лице изображено само до прсију, не стидите да му одајете иконско поштовање? Философ одговори: Крст има четири дела, и ако нема једнога дела, онда крст губи свој облик; а икона има облик и сличност, ако је насликано лице онога кога су хтели да изобразе. Посматрач гледа не на лице лава или риса већ на прволик. Старац онда рече: Ви се клањате крсту ако и нема натписа на њему, а икони не одајете поштовање ако је без натписа. Философ одговори: Сваки крст има облик крста Христова, а иконе немају један лик него су различите. Најзад упита старац: Зашто се ви клањате иконама, када је Бог рекао пророку Мојсију: не сотвори… всјакаго подобија (2. Мојс. 20, 4)? На то философ одговори: Да је Господ рекао: не гради никакве слике, – онда би ти био у праву; али Господ је рекао: всјакаго, то јест осим достојног. – На ово старац не могаде приговорити ништа, и умуче“[1].
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-6/12/
КОМЕНТАРИ