Evo jedne praktične vežbe – probajte da uz pomoć nje, polako i neprimetno, iz dana u dan, menjate poruke koje ste slušali tokom detinjstva od roditelja ili drugih važnih osoba u vašem životu. Poruke koje ste nesvesno usvojili i živite u skladu sa njima, vrlo često bivajući nesvesni toga… Ako ste usvojili jednu vrstu poruka, jedan način odnosa prema sebi samima – moguće je da isto tako usvojite i živite u skladu sa drugačijim uverenjima, zar ne? Pročitajte još jedan odličan savet iz pera igumana Nektarija Morozova.
*
Postoji jedna vrlo efikasna vežba – ako ste u detinjstvu od roditelja često slušali reči koje su vam nanosile bol, koje su vas ranjavale, koje i nakon mnogo godina ne daju da mirno živite: plaše vas, ograničavaju, primoravaju da donosite odluke koje uopšte nisu „vaše“ i odričete se od onoga što vam je zaista potrebno – onda sve ove poruke koje vas razaraju možete „menjati“ sa onim rečima koje biste želeli da čujete – umesto onih koje ste slušali.
To jest, potrebno je da izdvojite te same izraze, fraze, reakcije izražene u rečima, koje sve do sada razjedaju vaše srce i život poput rđe i da shvatite – šta je to što biste želeli da kažete samima sebi – detetu – umesto svega toga. I na taj način, kao da ih „zamenite“. Ali, da činite ovo ozbiljno, sistematično, da ponavljate više puta i posmatrate – šta ćete dobiti iz toga.
Čini se: „kako mi ovo može pomoći“? Da menjam jedne reči drugim rečima – šta može od toga se izmeni?“
Međutim, menja se i to veoma. Pritom se izmene dešavaju nekada ne samo u u smislu na koji način doživljavamo svet i sebe same, uklanjanja unutrašnjih blokada, prevazilaženja zabrana koje smo usvojili, deaktiviranja „samoispunjavajućih proročanstava“ (tipa, „kod takvih kao što si ti nikada ništa dobro ne može da se dogodi,“ itd.) Dešavaju se i neplanirane izmene, koje su pritom, veoma dobre.
Nedavno je na savetovanju moja sagovornica govorila o tome kako nakon što je počela sa ovom vežbom, ona ne samo da je počela da se oseća slobodnije i hrabrije, već je i potpuno neočekivano za sebe počela svaki put, želeći da kaže nešto svojoj deci, prethodno počela da razmišlja: ‘a šta bi moja deca želela da čuju od mame (to jest, od nje same) na njihovom mestu?’ I ovo je veoma uticalo na način njenog odnosa sa njima. Odnos je postao mekši, topliji, srdačniji. Razumniji i odgovorniji.
I vrlo verovatno da njena deca, nakon što prođu godine, neće morati, kao što je ona to morala, da „ponovo pišu“ i „menjaju“ ono što će govoriti sebi umesto onoga što je njima govorila majka – a sve sa ciljem da izmene svoj život.
Ovo je mali, ali veoma snažan primer kako naš rad na sebi – odgovoran i usrdan – utiče na ljude koji su oko nas, kako menja svet na bolje. Zvuči gromko i svečano – ali je zaista, potpuna istina.
Sa telegram kanala igumana Nektarija Morozova.
Preveo Stanoje Stanković
KOMENTARI