Од свег срца бих препоручио искрени одговор свештеника и психолога Александра Гаврилова на тему која је, на жалост, исувише добро позната многима од нас.
*
„Имам страх да не увредим или узнемирим било кога. Јако зависим од туђег мишљења. Осећам снажна осећања кривице и узнемиреност, ако схватим да сам некога нечим повредила. Одмах почињем да грдим себе, не могу да се умирим док се не извиним, док се не оправдам некако. Ово је посебно снажно у односима са мамом. Схватам да често претерујем правим слона од мрава, али свеједно то исто радим…“
Ово што сте сада прочитали је уобичајена „дијагноза“ особе која је васпитавана помоћу манипулација. То је оно класично:
„Зар желиш маму да узнемириш и ожалостиш? Хајде, хајде, да ме срце сада не заболи…“
Када ви на исти начин манипулишете својом децом, претварате их у исте такве одрасле који:
– зависе од туђег мишљења,
– извињавају се свима три пута дневно,
– грде себе због свега на овом свету,
– нису у стању да се зауставе док не добију „зелено светло“ од маме, шефа на послу или касирке у радњи.
Ради се о томе да дете није у стању да се према некоме односи на један начин, а према другоме на други.
Ако се буде бојало да узнемири маму, бојаће се да узнемири и учитељицу.
Осећаће кривицу ако се шефица намрштила.
И извините, неће послати тамо где треба, мушкарца који ради пића и изласка жели да је одвуче у кревет – јер је непријатно, „он ће се увредити“…
И шта сада да ради таква девојка?
У најбољој варијанти, кренуће на психотерапију. Седам година од јутра до вечери ће прорађивати, копати по себи. И ако јој пође за руком – научиће да пружа отпор.
*
Међутим, 99% таквих људи неће отићи нигде. Они једноставно на себе стављају крст.
Али је то зато баш пријатно, зар не?
Она има златну медаљу, дипломе завршених школа. Све као и други људи.
А то што се боји да увреди човека који је ето, обратио пажњу на њу и улази му у кревет или што три године ради на послу где јој не плаћају – па ето, дешавају се такве ствари.
Тако да девојке, док нисте закасниле, док деци није 15 година, прекидајте такве манипулације кривицом, стидом и страхом. Јер ће се касније таква деца цео свој живот опорављати. Због вас.
А шта да ради сама девојка која је поставила питање?
Да почне да уважава себе.
Да почне да воли себе.
Да почне да улаже у себе.
Да иде на психотерапију, на групну терапију. Да прорађује своје теме.
Много посла има.
Што се каже, „хвала“ родитељима.
КОМЕНТАРИ