У овом кратком расуђивању игуман Нектарије Морозов одлично показује колико нам је неопходан и у чему се састоји прави „рад на себи“. И најважније, даје одговор зашто често тако упорно избегавамо да радимо на себи.
*
Зашто је тако тешко познати себе? Познати себе на начин на који ти је заиста потребно, схватити који смисао је – твој? Који циљ је твој? Тешкоћу изазива много ствари, пре свега чињеница да је у питању заиста – труд. Међутим, постоји једна веома озбиљна препрека о којој бих говорио посебно.
Ради се о страху. Страху од сусрета са собом. Често се сусрећем са овим за време сеанси. Човек буквално као да кружи око себе самог, не одлучујући се да се приближи себи, не одлучује се да погледа у себе, да се упозна са собом.
Чега се човек заправо боји у овој ситуацији? Није лако формулисати ово.
Понекада човек говори да познајући себе, боји се разочарења у себе. Понекада да се боји да ће о себи сазнати нешто толико „страшно“ да након тога неће бити јасно како живети. Међутим, најчешће човек није у стању да објасни чега се управо он боји. У питању је нешто неодређено, њему самом до краја неразумљиво – попут „чудовишта“ које се појављује у соби када се угаси светло.
У реалности је у питању – страх од бола. Оног бола који осећамо када се приближавамо, дотичемо давнашњег бола, бола из детињства, онога што је било рањено али није било исцељено, што је било само „добро“ скривено, заблокирано. И чак предосећај да ће ова заштита бити демонтирана, да ће оно што се налази испод ње бити обнажено, постати поново рањиво – изазива ужас.
Међутим, потребно је, обавезно је неопходно да се изборимо са овим ужасом, одлучимо се да уклонимо заштиту и зацелимо коначно то што нас боли, да бисмо након тога живели спокојно и аутентично, заиста, не бојећи се више.
Ово нам је потребно не само што је добро живети без страха. Већ и зато што је у питању јединствени пут да упознаш себе, схватиш шта ти је потребно, у чему се састоји твој лични смисао и какав циљ је управо твој. И да се уз Божију помоћ потрудиш да све то себи пружиш.
КОМЕНТАРИ